Pravo na naknadu troškova prevoza u visini cene karte sa popustom

Odlučujući o reviziji tužilje, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 87/2018), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene, na radnom mestu profesor razredne nastave. Tužilja živi u selu .. i svakodnevno je radi dolaska i odlaska sa rada u spornom periodu, putovala na relaciji ...–... i ...–.... U navedenom periodu tužena je tužilji isplaćivala za 10% umanjene troškove prevoza na navedenoj relaciji, a u jednom periodu za 20% umanjene troškove prevoza, s obzirom da su naznačeni popust prosvetnim radnicima odobravali privatni auto prevoznici koji obavljaju prevoz putnika na navedenoj relaciji. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđena je visina razlike između isplaćene naknade troškova prevoza tužilji do punog iznosa prevozne karte, za sporni period, na relaciji ...–... i ...–... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužilji pripada pravo na naknadu troškova prevoza u punom iznosu za navedeni period, i to u visini iznosa mesečne prevozne karte koja je utvrđena nalazom i mišljenjem veštaka, kao i pravo na naknadu zakonske zatezne kamate, pozivajući se na odredbu člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Međutim, drugostepeni sud nalazi da tužilja nema pravo na naknadu troškova prevoza za utuženi period, zbog čega je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, ... 75/2014) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Članom 25. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 12/2009, ... 1/2012) i članom 26. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/2015), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradski, prigradski, međugradski), koja mora biti isplaćena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko se naknada isplaćuje u novcu.

Saglasno navedenom, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada pripada svim zaposlenim, što znači i onim zaposlenim koji ne koriste javni saobraćaj, već od kuće do radnog mesta dolaze sopstvenim automobilom ili pešice, ali u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradski, prigradski, međugradski).

Isplaćivanim mesečnim iznosima tužilja je mogla da kupi mesečnu kartu za dolazak i odlazak sa rada na navedenoj relaciji, što znači da je tužena izvršila svoju obavezu, tako što je tužena isplaćivala tužilji stvarne troškove prevoza radi dolaska i odlaska sa rada. U situaciji kada je zaposlenom omogućeno da kupi autobusku kartu sa popustom koji odobrava ovlašćeni autoprevoznik na navedenoj relaciji, zaposleni koji se opredelio za isplatu troškova prevoza u novcu, ima pravo na naknadu tih troškova od poslodavca u visini cene autobuske karte sa popustom, osim u slučaju ako zaposleni nije mogao da koristi taj prevoz za dolazak i odlazak sa rada, imajući u vidu vreme dolaska i polaska autobusa.

Stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje, pravilnom primenom člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić