Potvrda zakonitosti sporazumnog prestanka radnog odnosa bez obzira na propust upozorenja

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu broj ... na poslovima ... Dana ...2023. godine podneo je i potpisao zahtev za sporazumni raskid radnog odnosa a ....2023. godine, potpisao sporazum o prestanku radnog odnosa sa tuženim, sa datumom ...2023. godine. Na osnovu zahteva tužioca i sporazuma o prestanku radnog odnosa tuženi je doneo Rešenje o prestanku radnog odnosa od ...2023. godine koje je tužilac primio ...2023. godine. Dana ...2023. godine, tužilac je sa novim poslodavcem „BB“ doo zaključio Ugovor o radu na određeno vreme od ...2023. godine. Odjavljen je sa rada kod tuženog ...2023. godine, a prijavljen kod novog poslodavca ...2023. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da osporeno rešenje tuženog kao pojedinačna odluka poslodavca nije protivno prinudnim propisima, ne sadrži druge nepravilnosti i nije ništavo. Činjenica da tuženi kao poslodavac nije obavestio tužioca pisanim putem o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaspolenosti pre zaključenja sporazuma niti u samom sporazumu, ne utiče na punovažnost sporazuma, jer je cilj odredbe člana 177. Zakona o radu da se zaposleni upozori na posledice prestanka radnog odnosa sporzaumom pre potpisivanja sporazuma. U konkretnom slučaju tužiocu je radni odnos prestao kod tuženog na njegov zahtev kako bi zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca, pa izostanak ove odredbe u sporazumu ne povlači ništvost celog sporazuma, u smislu odredbe člana 105. stav 1. ZOO, jer se pitanje nezaposlenosti u tom trenutku nije ni postavljalo. Predmetni sporazum je zaključen bez mana volje na strani tužioca, pa ne postoje ni razlozi rušljivosti odnosno razlozi za njegov poništaj, a samim tim ni za poništaj rešenja poslodavca o prestanku radnog odnosa tužioca. Tužilac je slobodno izrazio volju podnošenjem zahteva za sporazumni prestanak radnog odnosa, odnosno za zaključenje sporazuma o prestanku radnog odnosa, pa je između njega i tuženog postignuta saglasnost volja o sporazumnom prestanku radnog odnosa, budući da su uslovi koje je u tom trenutku ponudio drugi poslodavac bili prihvatljiviji za tužioca. Činjenica da novi poslodavac nije postupio na način kako je to tužilac očekivao ne može se dovesti u vezu sa postupanjem tuženog, jer tužilac nije dokazao da je doveden u zabludu od strane tuženog, niti da je bilo pretnji ni prinude, a činjenica da od strane tuženog prilikom zaključivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa nije upozoren da nema pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti kao i da mu po prestanku radnog odnosa ne teče staž osiguranja, što su posledice nezaposlenosti, nije uticala na punovažnost zaključenog sporazuma iz napred naveenih razloga.

Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 175. stav 1. tačka 3. Zakona o radu propisano je da radni odnos prestaje sporazumom između zaposlenog i poslodavca, koji saglasno članu 177. istog zakona treba da bude u pisanoj formi, a pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Prema citiranoj odredbi zakona, osnov za prestanak radnog odnosa je sporazum koji zaključuju poslodavac i zaposleni. Smatra se da je sporazum zaključen kada poslodavac i zaposleni postignu saglasnost kako o prestanku radnog odnosa tako i u pogledu ostalih pitanja koji su od značaja za prestanak radnog odnosa (dan prekida rada, isplata neisplaćenih zarada i drugih primanja po osnovu rada, prava u pogledu neiskorišćenog godišnjeg odmora i dr). Da bi sporazumni prestanak radnog odnosa proizvodio radnopravno dejstvo, mora da bude rezultat slobodno izražene volje. Zakon o radu ne propisuje obavezni sadržaj ovog sporazuma, niti iz kojih razloga se može zaključiti, važno je da između ugovornih strana dođe do saglasnosti volja, a inicijativu za zaključenje ovog sporazuma mogu dati i poslodavac i zaposleni. Sporazum pretpostavlja da su se ugovorači složili u svojim interesima i u tome usaglasili. Sporazum se može osporiti zbog mana volje (pretnje, prinude, prevare i bitne zablude) i iz tih razloga tražiti da se poništi. Međutim, to moraju biti ozbiljni nedostaci (tj. mane volje) i nesumnjivo dokazani, a tužilac takve navode nije isticao u ovoj parnici.

Nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da su stranke potpisivanjem predmetnog sporazuma iskazale saglasnost volja u pogledu prestanka radnog odnosa tužioca, pa je tuženi doneo rešenje o sporazumnom prestanku radnog odnosa ...2023. godine a tužilac je ...2023. godine sa novim poslodavcem zaključio ugovor o radu na određeno vreme do ...2023. godine. Odjavljen je sa rada kod tuženog ...2023. godine, a prijavljen kod novog poslodavca ...2023. godine. Činjenica da tuženi kao poslodavac pre potpisivanja sporazuma iz člana 177. ZOO, zaposlenog ovde tužioca nije obavestio o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti, ne utiču na punovažnost samog sporazuma jer je tužiocu radni odnos prestao kod tuženog poslodavca na njegov zahtev kako bi zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca. To što tuženi u konkretnom slučaju nije upozorio tužioca pismenim putem o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti ne čini rešenje o sporazumom prestanku radnog odnosa nezakonitim, upravo iz razloga što je tužilac odmah (sutradan) nakon prestanka radnog odnosa kod tuženog zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca te u svakom slučaju ne bi mogao da koristi prava za slučaj nezaposlenosti.

Nisu osnovani navodi u reviziji da je tužilac doveden u zabludu jer je namera tuženog bila da se reši viška radnika, te da nije postojala volja da tužiocu ni ostalim radnicima koji su prešli na rad kod novog poslodavca prestane radni odnos kod tuženog, da predlog za sporazumni prestanak radnog odnosa nije podneo tužilac već je to uradio sam tuženi kao poslodavac, s obzirom da utvrđeno činjenično stanje (koje se revizijom ne može pobijati na osnovu člana 407. ZPP) a posebno činjenicu da je tužilac sledećeg dana po donošenju rešenja o sporazumnom prestanku radnog odnosa zasnovao radni odnos kod novog poslodavca, iz čega proizlazi da ne bi mogao da ostvari ni pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, niti da mu ne teče staž osiguranja, što su posledice nezaposlenosti jer je odjavljen sa rada kod tuženog ...14.2023. godine, a odmah sutradan prijavljen kod novog poslodavca.

Ostale navode u reviziji kojima se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni sud nije ni cenio s obzirom na to da se revizija primenom člana 407. stav 2. ZPP, iz ovih razloga ne može izjaviti.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković