Presuda Vrhovnog kasacionog suda o naknadi štete zbog prestanka radnog odnosa

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, sudije Jasmine Stamenković i sudije dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Rajko Jelušić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije MUP RS koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, vrednost spora 5.766.910,88 dinara odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2303/17 od 05.10.2018. godine, na sednici veća održanoj dana 12.03.2020.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2303/17 od 05.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2303/17 od 05.10.2018. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 548/2014 od 31.01.2017. godine, u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se tužena obaveže da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 31.05.2001. do 01.12.2007. godine i u periodu od 31.01.2009. do 07.07.2012. godine koju bi ostvario da je radio kod tužene isplati bruto zaradu u pojedinačnim mesečnim iznosima kao u stavu 1 izreke prvostepene presude sa kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 35.250,00 dinara (stav 3 izreke).

Protiv pravosnažne drugostepene presude u navedenom delu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju. Predložila je odbačaj revizije. Troškove odgovora nije tražila.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Osim navođenja kao razloga za izjavljivanje revizije tuženi ne navodi zakonski osnov na kome zasniva tvrdnju o učinjenim bitnim povredama postupka. Samo pozivanje na odredbu člana 374. stav 1. ZPP bez konkretnog navođenja koja je i na koji način odredba ZPP povređena od strane drugostepenog suda ne može biti predmet ocene u revizijskom postupku.

Predmet tužbenog zahteva je naknada stvarne štete na ime izgubljene zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa .

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je prestao radni odnos kod tužene 31.05.2001. godine na osnovu rešenja tužene 04 br. ../2001 od 29.05.2001. godine koje je potvrđeneo rešenjem br. ../2001 od 05.07.2001. godine. Razlog prestanka radnog odnosa je pokretanje krivičnog postupka protiv tužioca za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu od 02.06.2011. godine odbijena je optužba protiv tužioca zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Kod ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu štete zbog izgubljene zarade sa pozivom na odredbe čl. 45. u vezi čl. 34. st. 1. t. 2. Zakona o unutrašnjim poslovima. Te odredbe su propisivale mogućnost da zaposlenom u MUP-u prestane radni odnos ako prestane da ispunjava neki od uslova za prijem u radni odnos u državnim organima, a jedan od uslova je bio da se protiv tog lica ne vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Ustavni sud Republike Srbije nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti navedenih zakonskih odredbi. Tužilac nije tražio poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, pa je u pravnom prometu pravosnažno i konačno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu zbog čega ne postoji pravni osnov za naknadu tražene stvarne štete tužiocu.

Neosnovan je revizijski navod da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava i da je odredba člana 35. stav 1. Ustava RS pravni osnov za rehabilitaciju i reintegraciju tužioca ili isplatu novčane naknade zbog nezakonitog postupanja tužene obzirom da Zakon o policiji nije uredio pravno dejstvo oslobađajuće krivične presude. U konkretnom slučaju nema mesta neposrednoj primeni navedene Ustavne odredbe kojom je regulisano pravo na rehabilitaciju i naknadu štete. Predmet tužbenog zahteva nije rehabilitacija i obeštećenje po tom osnovu, već naknada štete na ime izgubljenih zarada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa kod tužene kao poslodavca. Radi se o sporu iz radnog odnosa, a ne sporu zbog nezakonitog rada državnog organa. Sama činjenica da je protiv tužioca obustavljen krivični postupak ne znači automatski nezakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa. Stoga se nezakonitost prestanka radnog odnosa utvrđuje u parnici za poništaj rešenja na osnovu koga je tužiocu prestao radni odnos. To je propisivala odredba člana 114. Zakona o radnim odnosima odnosno član 191. Zakona o radu. Namera zakonodavca prilikom propisivanja pravnih posledica nezakonitog otkaza bila je da postojanje pravosnažne presude kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos daje pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja iz radnog odnosa. Tužilac nije postavio zahtev za poništaj rešenja tužene kao poslodavca pa to rešenje kao pravosnažno i konačno egzistira u pravnom prometu. Na osnovu tog rešenja tužilac nije radio kod tužene i nije ostvarivao zaradu koja je parametar za visinu stvarne štete . Tužena kao poslodavac nije u obavezi da tužiocu naknadi štetu u visini zarade koju bi ostvario da je radio, jer je naknada štete pravna posledica u parnici poništenog rešenja o prestanku radnog odnosa, što je ovde izostalo jer takav tužbeni zahtev nije ni postavljen, a sud sudi u granicama iz člana 3. stav 1. ZPP.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić