Otkaz ugovora o radu zbog neizdavanja fiskalnog računa kupcu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju i predložila da se ista odbije kao neosnovana, a tuženi obaveže na naknadu troškova postupka po tom pravnom leku.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. i članom 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju se ukazuje revizijom, nije zakonski razlog za ovaj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po osnovu ugovora o radu od 15.05.2012. godine obavljala poslove u maloprodajnom objektu tuženog, na radnom mestu kasir I. Ugovor o radu (član 2) sadrži opis tužiljinih poslova po kojem zaposleni na tom radnom mestu, pored ostalog, vrši naplatu robe i izdaje fiskalni račun. Isti opis poslova za označeno radno mesto naveden je i u opštem aktu o sistematizaciji poslova kod tuženog. Tužilji je ugovor o radu otkazan osporenim rešenjem zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 53. stav 1. tačka 65. Kolektivnog ugovora tuženog. Saznanje o povredi radne obaveze iz navedene odredbe tuženi je stekao na osnovu mejla potrošača, nezadovoljnog uslugom u prodajnom objektu, u kom je navedeno da mu se više puta dešavalo da kasirke ne izdaju fiskalni račun i da mu je 23.08.2013. godine naplaćen artikl koji nije kupio. Proverom video zapisa utvrđeno je da je tu naplatu izvšrila tužilja. U pisanoj izjavi, datoj tim povodom, tužilja je navela da je tada napravila propust u radu tako što nije završila račun prethodnog potrošača koji je kupio samo jedan artikl, već je nastavila da kuca račun sledećem potrošaču na kojem se zato našao i taj aritkl, naplaćen od potrošača koji ga nije kupio. U istoj izjavi tužilja je navela i da zbog brzine rada i vraćanja kusura kasu ne drži zatvorenom i da joj niko nije sugerisao da kasa treba da bude zatvorena. Tuženi je 04.10.2013. godine sačinio upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu u kojem je naveo da je tužilja učinila povredu radne obaveze iz člana 53. stav 1. tačka 65. i člana 3. Kolektivnog ugovora tako što je 23.08.2013. godine, prilikom rada na kasi, isti artikl naplatila dva puta, pošto prvom potrošaču nije izdala fiskalni račun pa se isti artikl našao na računu drugog potrošača, te tako propustila da potrošaču uruči dokaz o kupljenoj robi (fiskalni račun). Upozorenje je uručeno tužilji i istaknuto na oglasnoj tabli tuženog. Tužilja se nije izjasnila na upozorenje, a njena sindikalna organizacija je smatrala da joj treba izreći meru upozorenja.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev – poništio rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezao tuženog da vrati tužilju na rad. Po stanovištu tog suda, nema krivice tužilje za povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, jer nema relevantih dokaza – mejla potrošača koji je reklamirao uslugu, fiskalnog računa ili njegove fotokopije sa pogrešno naplaćenim artiklom, video snimka koji bi nedvosmisleno dokazao da tužilja prvom potrošaču nije izdala fisklani račun i da je isti artikl naplatila dva puta, niti postoje dokazi o ranijim tužiljinim propustima u radu.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu ali je za svoju odluku dao druge razloge. Po stanovištu tog suda, Kolektivnim ugovorom tuženog predviđeno je da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu i ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene tim ugovorom ili ugovorom o radu (član 53. stav 1. tačka 2). Odredbom člana 53. Kolektivnog ugovora predviđene su povrede radne obaveze zbog kojih zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu, između ostalog i ako kupcu ne izda dokaz o prodatoj robi (fiskalni račun i dr), ali je u članu 54. stav 3. istog opšteg akta propisano da u slučaju postojanja olakšavajućih okolnosti ili kada povreda radne obaveze nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, poslodavac može da umesto otkaza ugovora o radu izrekne druge mere. Polazeći od tih odredbi kolektivnog ugovora, drugostepeni sud zaključuje da je njima konstituisano diskreciono ovlašećnje poslodavca da zaposlenom izrekne blažu meru, zbog čega postoji njegova obaveza da u svakom slučaju utvrdi težinu povrede radne obaveze i da razmotri postojanje opravdanih razloga zbog kojih se zaposlenom može izreći blaža mera, što u ovom slučaju nije učinjeno.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revidenta da su nižestepeni sudovi u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo.

Odrebom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/) bilo je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Kolektivnim ugovorom tuženog predviđeno je da poslodavac može otkazati ugovor o radu i ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene tim ugovorom ili ugovorom o radu, kao i da zaposleni vrši povredu radne obaveze iz člana 52. stav 1. tačka 2. tog ugovora i ako ne izda potrošaču – kupcu dokaz o prodatoj robi – fiskalni račun i drugo (član 53. stav 1. tačka 65).

U konkretnom slučaju, između stranaka nije bilo sporno (zapisnik sa ročišta za glavnu raspravu od 30.01.2015. godine), da tužilja potrošaču nije izdala fiskalni račun za kupljenu robu, koja roba je ponovo iskazana na fiskalnom računu izdatom sledećem potrošaču i od njega naplaćeno (dvostruka naplata). Ove činjenice proizilaze i iz pisane izjave tužilje od 28.08.2013. godine. Iz tih činjenica sledi da je tužilja učinila povredu radne obaveze predviđene članom 53. stav 1. tačka 65. Kolektivnog ugovora tuženog, zbog čega nisu prihvatljivi razlozi prvostepenog suda da o tome nema dokaza.

Tužilja je označenu povredu radne obaveze učinila svojom krivicom. U pisanoj izjavi od 28.08.2013. godine naveden je i uzrok povrede – njen propust da zatvori kasu nakon naplate robe potrošaču (kojem nije izdala fiskalni račun), zbog čega je ista roba prikazana i na fiskalnom računu drugog potrošača. Tužilja, po njenoj tvrdnji posao kasirke obavlja oko 10 godina i upoznata je sa uputstvom tuženog o radu na kasi.

Skrivljena povreda radne obaveze, utvrđena kolektivnim ugovorom tuženog, ima za posledicu otkaz ugovora o radu. Mogućnost tuženog da, pod uslovima iz člana 54. Kolektivnog ugovora izrekne zaposlenom blažu meru umesto otkaza ugovora o radu, je diskreciono pravo poslodavca. U konkretnom slučaju, ceneći propust tužilje da izda fiskalni račun i u svetlu zakonske obaveze tuženog na izdavanje takvog računa svakom potrošaču, tuženi je pravilno osporenim rešenjem otkazao ugovor o radu zbog prirode i težine povrede tužiljine radne obaveze.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 1. i 154. ZPP. tuženom su dosuđeni troškovi postupka za sastav tužbe i jednog podneska u iznosu od po 16.500,00 dinara, žalbe i revizije u iznosu od po 33.000,00 dinara, kao i za zastupanje na šest održanih ročišta u iznosu od po 18.000,00 dinara.

Tužilja nije uspela u postupku po reviziji, zbog čega nema prvo na nakandu troškova postupka povodom tog pravnog leka – sastav odgovora na reviziju, pa je zato odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić