Presuda o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, revizije su izjavili tužilac, koji presudu pobija u stavu prvom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, i tuženi koji presudu pobija u preostalom delu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, prekoračenje tužbenog zahteva učinjeno pred drugostepenim sudom i zbog pogrešna primena materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da su revizije dozvoljene u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), pa je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i našao da revizija tužioca nije osnovana u pobijanju pravnosnažne odluke o odbačaju tužbe u delu o traženom poništaju rešenja od 16.05.2017. godine, a da su u preostalom revizije osnovane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme po zaključenom ugovoru o radu od 15.03.2017. godine. Polovina zarade je zaposlenima isplaćivana na račun, a polovina u gotovini, predajom novca u koverti. Kada je 16.05.2017. godine vlasnik i osnivač tuženog BB doneo deo zarade za isplatu, zaposleni su izrazili nezadovoljstvo i posle neprimerenih reči koje im je uputio, devet zaposlenih iz pogona, među kojima je bio i tužilac, su kolektivno otišli sa posla. Direktor tuženog je rešenjem od 16.05.2017. godine tužiocu otkazao ugovor o radu, a kao razlog naveo da je tužilac izrazio želju da raskine radni odnos. Rešenje je dostavljeno tužiocu 23.05.2017. godine. Zatim je direktor tuženog doneo rešenje od 16.06.2017. godine kojim je stavio van snage prethodno doneto rešenje od 16.05.2017. godine, s tim je naveo da će o otkazu ugovora o radu odlučiti nakon dostavljanja upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koje je takođe sačinjeno i tužiocu dostavljeno. U daljem, rešenjem direktora tuženog broj ../17 od 26.06.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa danom 16.05.2017. godine, a sa razloga kršenja radne discipline, povrede radne obaveze i ponašanja zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca. Tužba za poništaj navedenih rešenja kao nezakonitih je podneta 01.08.2017. godine.

U delu kojim je tražen poništaj rešenja direktora tuženog od 16.05.2017. godine tužba je odbačena kao neblagovremena, presudom prvostepenog suda od 17.01.2019. godine, u delu kojim je tražen poništaj rešenja od 16.06.2017. godine je odbačena kao nedozvoljena zbog nepostojanja pravnog interesa, uz shvatanje da ono nije proizvelo nikakve pravne posledice, a odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi rešenje od 26.06.2017. godine i zahtev za vraćanje na rad, uz zaključak o zakonitosti tog rešenja donetog od strane tuženog poslodavca.

Drugostepeni sud je podržao razloge prvostepenog suda o nastupeloj prekluziji za pobijanje rešenja od 16.05.2017. godine. U tom delu je odlučeno pravilnom primenom materijalnog prava. Poslodavac je svoje rešenje od 16.05.2017. godine stavio van snage rešenjem donetim 16.06.2017. godine, pre isteka roka propisanog u članu 195. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 75/14), poslodavac je sam otklonio dejstvo rešenja o prestanku radnog odnosa od 16.05.2017. godine.

Drugostepeni sud nije mogao da odluči o osnovanosti tužbenog zahteva da se poništi rešenje tuženog od 16.06.2017. godine, putem preinačenja prvostepene presude kojom je u tom delu tužba odbačena. Neodrživi su i razlozi zbog kojih drugostepeni sud nije prihvato ocenu prvostepenog suda o nepostojanju pravnog interesa tužioca za pobijanje rešenja od 16.06. 2017. godine. Tačno je da je prestanak radnog odnosa po drugom osnovu moguć tek u slučaju ponovnog zasnivanja radnog odnosa odnosno reintegracije. Međutim, ovde je prvo rešenje o otkazu stavljeno van snage drugim rešenjem poslodavca, a tek trećim po redu rešenjem poslodavca, koje proizvodi posledice, je tužiocu otkazan ugovor o radu. U takvoj situaciji, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, bespotrebno je pobijanje opozvanog rešenja od 16.05.2017.godine, kao i rešenja od 16.06.2017.godine kojim se ne vređa interes tužioca, imajući u vidu da se tim rešenjem otklanja dejstvo prethodno donetog rešenja.

Okolnosti koje je drugostepeni sud cenio vezano za sadržinu rešenja tuženog od 16.06.2017. godine, uz zaključak da ono nije doneto sa ciljem da se tužilac reintegriše u radni odnos, već da bi se ispravili propusti učinjeni u proceduri prilikom otkazivanja ugovora o radu, jesu bitne iz ugla ispitivanja zakonitosti postupanja poslodavca, odnosno zakonitosti rešenje od 26.06.2017. godine po kojem je tužiocu prestao radni odnos, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca sa danom 16.05.2017.godine, koji prethodi davanju upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog ponašanja zaposlenog. To jesu važne činjenice koje treba imati u vidu kod ponovnog odlučivanja.

Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava kod ocene da je tužiocu radni odnos prestao po rešenju koje je poslodavac stavio van snage i kasnije doneo drugo, takođe osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu, u zasnovanom sporu o zakonitosti prestanka radnog odnosa tužioca kod tuženog, sa postavljenim zahtevom za vraćanje na rad čija osnovanost zavisi od ocene o zakonitosti prestanka radnog odnosa, drugostepena presuda je morala biti ukinuta iz razloga koji su prethodno izneti, pa je predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbama, osim u delu pravnosnažno odbačene tužbe za poništaj rešenja tuženog od 16.05.2017.godine.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će postupiti u skladu sa primedbama iz ovog rešenja i doneti odluku odgovarajućom primenom materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 1. i člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić