Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Andrej Prekajski, advokat iz ..., protiv tuženog „Galenika“ a.d. Beograd, koga zastupa punomoćnik Mlađan Marjanović, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 926/24 od 19.03.2024. godine, u sednici održanoj 29.01.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 926/24 od 19.03.2024. godine u stavovima prvom i drugom izreke, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 926/24 od 19.03.2024. godine u stavovima prvom i drugom izreke.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 544/22 od 03.04.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništen kao nezakonit Aneks broj 2 Ugovora o radu broj .. od 05.03.2015. godine koji je zaključio sa tuženim 07.09.2018. godine, a koji je stupio na snagu 12.09.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu plati izgubljenu zaradu u iznosu od 19.961,00 dinara na mesečnom nivou počev od 12.09.2018. godine sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa za isplatu do konačne isplate. Stavovima trećim, četvrtim i petim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 180.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja izvršnosti presude do isplate, dok je stavom sedmim izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko dosuđenog do traženog iznosa.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 926/24 od 19.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke (odbijajući deo). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca sa zahtevom za naknadu troškova njegovog sastava.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,...10/23) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da primena materijalnog prava i pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka nisu u suprotnosti sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u sporovima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim osnovom. Zbog toga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.10.2018. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 39.922,00 dinara. Predmet spora je poništaj aneksa ugovora o radu kojim je tužiocu promenjeno radno mesto i koeficijent za obračun zarade od strane tuženog poslodavca i isplata u visini izgubljene mesečne zarade za period počev od dana stupanja na snagu aneksa ugovora o radu do pravnosnažnosti presude.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe ovog zakona primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije propisano (član 436.). Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka i tada se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Imajući u vidu predmet spora, revizija tužioca nije dozvoljena jer se ne radi o parnici o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa. Reč je o sporu radi poništaja aneksa ugovora o kojim je tužiocu promenjeno radno mesto i smanjen koeficijent za obračun zarade, a vrednost predmeta spora pobijanog odbijajućeg dela za isplatu je 1.018.011.00 dinara (za period od septembra 2018. godine do prvostepenog presuđenja).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu radi poništaja aneksa ugovora i isplate, a da vrednost predmeta spora pobijanog odbijajućeg dela za isplatu očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni tuženom za vođenje ove parnice, Vrhovni sud je primenom člana 154. stav 1. u vezi sa članom 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković