Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o naknadi štete na ime izgubljene zarade
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud prihvata odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, ukida nižestepene presude i vraća predmet na ponovno suđenje. Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su u obračun izgubljene zarade uključili i stimulaciju, što je suprotno Zakonu o radu.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1348/2020
15.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, dr Ilije Zindovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ..., koje zastupa Dragica Židišić, advokat iz ..., protiv tuženog „Mirotin Tisa“ DOO Savino Selo, koga zastupa Marko Baletić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1718/19 od 22.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 15.07.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1718/19 od 22.11.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Vrbasu P1 367/17 od 14.03.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 367/17 od 14.03.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati naknadu štete zbog izgubljene zarade za period od maja 2015. godine do decembra 2017. godine, u pojedinačno opredeljenim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i zakonsku zateznu kamatu u pojedinačno opredeljenim iznosima za svakog tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da za tužioce za period i za iznose dosuđene izgubljene zarade iz stava prvog izreke ove presude uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje kod nadležnih fondova. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 766.211,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti potraživanja, do isplate, dok se tužbeni zahtev radi isplate zakonske zatezne kamate na iznos troškova parničnog postupka od 766.211,00 dinara, počev od dana presuđenja do dana izvršnosti odluke, odbija kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1718/19 od 22.11.2019. godine, odbijena je žalba i potvrđena presuda prvostepenog suda u usvajajućem delu zahteva za naknadu štete u visini izgubljene zarade za označene periode i to za svakog tužioca na ime glavnice pojedinačno opredeljenog iznosa do dosuđenog iznosa u prvostepenoj presudi i na ime obračunate zatezne kamate preko iznosa do dosuđenog iznosa pojedinačno opredeljenog u ovoj presudi, kao i u usvajajućem delu odluke o troškovima postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), a radi ujednačavanja sudske prakse, po pitanju naknade štete na ime izgubljene zarade, u slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.
Prema činjeničnom stanju na kome su zasnovane pobijane odluke, tužiocima je prestao radni odnos kod tuženog rešenjima od 27.07.2012. godine, koja su pravnosnažnom presudom od 08.07.2014. godine poništena i tužioci vraćeni na rad 02.04.2015. godine. U maju 2015. godine, nakon povratka sa godišnjeg odmora tuženi je ponovo doneo rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima, zbog prestanka potrebe za njihovim radom, uz isplatu otpremnine, koja rešenja su pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 378/15 od 04.11.2017. godine, poništena i oni vraćeni na rad 01.12.2017. godine, na poslove radnika na pakovanju robe. U spornom periodu od dana kada im je nezakonito prestao radni odnos u maju 2015. godine do vraćanja na rad 01.02.2017. godine, tužioci su bili prijavljeni na evidenciji NSZ i nisu ostvarivali prihode po osnovu rada. Iz nalaza i mišljenja veštaka utvrđena je visina izgubljene zarade koju tužioci u ovom sporu potražuju za sporni period i to u dve varijante, odnosno sa stimulacijom koja predstavlja prosečno ostvarenu uvećanu zaradu za prekovremeni i noćni rad, a koju su ostvarivali uporedni radnici u navedenom periodu i bez takozvane stimulacije, uz uvećanje zarade po osnovu minulog rada tužilaca u obe varijante.
S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su usvojili tužbene zahteve tužilaca i našli da su isti osnovani, imajući u vidu da su u navedenom periodu bili van radnog odnosa bez pravnog osnova. Visinu potraživanja utvrdili su iz nalaza i mišljenja veštaka u varijanti u kojoj je u visinu naknade na ime izgubljene zarade uračunata i stimulacija, uz obrazloženje da su radnici koji su bili zaposleni kod tuženog, a koji su obavljali poslove kao i tužioci, u navedenom spornom periodu primali zaradu koja je bila obračunavana kao uvećana zarada, a s obzirom na stimulaciju, koju su oni ostvarili radeći noću i duže od punog radnog vremena na poslovima organizatora smene tj. manipulanata u spornom periodu, te da bi i tužioci u navedenom periodu primali takođe stimulaciju da im nije nezakonito prestao radni odnos.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u nižestepenim odlukama pogrešno primenjeno materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepravilno utvrđeno.
Odredbom člana 191. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 75/14), propisano je da se naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulaze naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Imajući u vidu da stimulacija zavisi od rezultata rada, odnosno radnog učinka zaposlenog i doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, kao i da se stiče na osnovu odluke direktora, ostalo je nejasno na osnovu čega su nižestepeni sudovi zaključili da bi i tužiocima po redovnom toku stvari u spornom periodu ova stimulacija bila isplaćivana, te da bi uvećanje zarade po osnovu stimulacije ulazilo u obračun naknade izgubljene zarade, imajući u vidu odredbu člana 191. stav 2. Zakona o radu.
Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 3194/2023: Odbijanje revizija u sporu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu
- Rev2 1556/2022: Obračun naknade štete na ime izgubljene zarade nakon nezakonitog otkaza
- Rev2 3170/2023: Presuda Vrhovnog suda o preobražaju radnog odnosa i naknadi štete
- Rev2 944/2022: Odluka o naknadi štete zbog nezakonitog otkaza i visini izgubljene zarade
- Gž1 3103/2021: Presuda Apelacionog suda o naknadi štete zbog nezakonitog otkaza ugovora
- Rev2 290/2019: Rešenje o obračunu naknade štete u vidu izgubljene zarade