Odbijanje revizija u radnom sporu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4496/2021 od 09.03.2022. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke i dopunsko rešenje o troškovima postupka tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev sadržine kao u izreci prvostepene presude i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 142.500,00 dinara.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1707/22 od 05.04.2023. godine navedena presuda je ukinuta i predmet je vraćen drugostepenom sudu sudu na ponovno odlučivanje.

Kod ponovnog odlučivanja, Apelacioni sud u Nišu je doneo presudu Gž1 4098/23 od 13.12.2023. godine kojom je, u stavu prvom izreke, potvrđena prvostepena presuda te delu stava prvog izreke kojim je poništeno rešenje tuženog broj .. od 27.02.2017. godine o otkazu ugovora o radu broj .. od 01.04.2008. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim radom i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i u delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 184.570,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate i dopusnko rešenje o troškovima postupa od 10.06.2021. godine ispravljeno rešenjem istog od 13.07.2021. godine u delu kojim je obavezan tuženi da pored već utvrđenih presudom P1 133/19 tužiocu naknadi i troškove postupka u iznosu od 36.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na radno mesto referenta za ... ili na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i njegovoj stručnoj sposobnosti i tužba u tom delu odbačena. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u preostalom delu stava drugog izreke prvostepene presude i dopunsko rešenje o troškovima u preostalom delu, tako što je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate počev od 04.09.2020. godine do izvršnosti presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ima naknade troškova za sastav revizije isplati iznos od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac i tuženi su blagovremeno izjavili revizije, i to tužilac pobijajući je u stavu drugom izreke zbog bitne povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, a tuženi pobijajući je, prema navodima revizije, u stavu prvom i četvrtom izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. i 441 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da su revizije neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti po članu 407. stav 1. ZPP. Povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijom tužioca ukazuje, po članu 407. stav 1. ZPP, ne predstavlja razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima „referent za ...“ na osnovu ugovora o radu od 01.04.2008. godine i aneksa ugovora o radu od 28.12.2015. godine. Tuženi je 24.02.2017. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka broj 110- 612017- II kojim je prestalo da postoji radno mesto čije je poslove tužilac obavljao i u kome je u članu 11. propisano da se Pravilnik objavljuje na oglasnoj tabli preduzeća i da stupa na snagu danom donošenja. Tuženi je istog dana 24.02.2017. godine doneo Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih broj 730, kojom je utvrđeno da će u periodu od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom 2 radnika, među kojima i tužioca, jer je prestala potreba za obavljanjem određenog posla. Tužiocu je dana 27.02.2017. godine uručeno rešenje od 27.02.2017. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu zbog organizacionih i tehnoloških promena usled usvajanja novog Pravilnika i radi saniranja otežanog ekonomskog poslovanja preduzeća, velikih finansijskih poteškoća u kojima se našlo preduzeće zbog nagomilanih dugova. Tužilac je bio član glavnog odbora Samostalnog Sindikata „JKP Komnis“ Bela Palanka od 02.03.2016. godine do izbora 2020. godine. U poslednje dve godine pre donošenja osporenog rešenja o otkazu došlo je do pogoršanja uslova rada kod poslodavca, što je bio razlog da sindikat u spornom periodu bude aktivan i poslodavcu upućuje upozorenja i dopise, a pisali su i krivične prijave.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je pobijano rešenje nezakonito, jer sve i da je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih mesta objavljen na oglasnoj tabli isti nije stupio na snagu, s obzirom da nije protekao Ustavom predviđeni rok od osam dana od dana objavljivanja, a u samom Pravilniku nisu navedeni naročito opravdani razlozi za stupanje na snagu danom donošenja, pa je rešenje doneto na osnovu Pravilnika koji nije stupio na pravnu snagu, pri čemu rešenje ne sadrži jasne i nedvosmislene razloge zašto je baš tužilac proglašen tehnološkim viškom. Pored toga tužilac je bio član glavnog odbora sindikata, koji je u kritičnom periodu bio aktivan, a tuženi nije dokazao da otkaz ugovora o radu nije posledica statusa ili aktivnosti tužioca kao predstavnika zaposlenih.

Drugostepeni sud je prihvatio izraženo stanoviše prvostepenog suda o nezakonitosti rešenja o otkazu, nalazeći da je Pravilnik objavljen 24.02.2017. godine, ali da isti ne sadrži naročito opravdane razloge za stupanje na snagu danom objavljivanja, u skladu sa odrebom člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, te kako je pobijano rešenje doneto u trenutku dok Pravilnik još nije stupio na pravnu snagu, to je isto nezakonito. Takođe, tužilac je uživao posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu zbog sindikalne aktivnosti jer je bio član upravnog odbora reprezentativnog sindikata kod tuženog, a tuženi nije dokazao da otkaz ugovora o radu nije posledica sindikalnog delovanja, budući da su izmenama Pravilnika ugašena samo dva radna mesta, među kojima je radno mesto tužioca. Drugostepeni sud je odbacio tužbu u delu da sud obaveže tuženog da ga vrati na radno mesto referenta za ... ili na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i njegovoj stručnoj sposobnosti, iz razloga apsolutne nenadležnosti, budući da sud ne može da odlučuje o raspoređivanju zaposlenih kod poslodavca, već da je to u isključivoj nadležnosti poslodavca.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno du nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja tuženog i tužbeni zahtev za otklanjanja posledica nezakonitosti vraćanjem tužioca na rad.

Nisu osnovani revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje na pogrešnu primenu člana 188. Zakona o radu. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog učešća u sindikalnim aktivnostima, a ne zbog organizacionih promena. Tužilac je bio član glavnog odbora u Samostalnom Sindikatu JKP Komnis Bela Palanka, koji je u spornom periodu bio aktivan i poslodavcu upućivao upozorenja, jer je u poslednje dve godine pre donošenja osporenog rešenja o otkazu došlo do pogoršanja uslova rada kod poslodavca, što ukazuje na tendeciozno postupanje tuženog prilikom ukidanja radnog mesta tužioca.

Organizacija rada i izmene pravilnika o sistematizaciji radnih mesta jeste u isključivoj nadležnosti poslodavca. Međutim i pored toga, postupanje poslodavca prilikom reorganizacije podrazumeva i zaštitu interesa zaposlenih s obzirom na to da je pravo na rad, kao jedno od egzistencijalno najbitnijih prava, zajemčeno i Ustavom RS. U tom smislu ukidanje tužiočevog radnog mesta kojem je neposredno prethodila sindikalna aktivnost tužioca predstavlja zloupotrebu prava poslodavca da samostalno organizuje proces rada. Tuženi, na kome je teret dokazivanja u smislu člana 188. stav 2. Zakona o radu, nije dokazao da ukidanje tužiočevog radnog mesta i otkaz ugovora o radu nije posledica sindikalnih aktivnosti tužioca. Činjenica da je tužiocu formalno otkazan ugovor o radu zbog organizacionih promena nije dovoljan dokaz da tužiočeve sindikalne aktivnosti nisu uzrok otkaza, a posebno kod činjenice da je aktivnost sindikata u to vreme bila pojačana, da je Odlukom o utvrđivanju viška zaposlenih prestala potreba za radom dva zaposlena, od kojih je jedan tužilac, kao i da je u istom periodu radni odnos prestao i predsedniku sindikata BB.

Stoga su nižestepeni sudovi na osnovu pravilne primene člana 188. Zakona o radu poništili rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 27.02.2017. godine.

Suprotno navodima revizije tužioca, pravilno je drugostepeni odbacio tužbu u delu da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto referenta za ... ili na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i stručnoj sposobnosti. Naime, pravna posledica poništaja nezakonitog otkaza ugovora o radu je obaveza tuženog poslodavca da tužioca na njegov zahtev vrati na rad, u skladu sa odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...32/13). Polazeći od navedene odredbe, sud tuženom poslodavcu može naložiti samo vraćanje zaposlenog na rad, dok se raspoređivanje zaposlenog na određene poslove nalazi u sferi autonomnog delovanja poslodavca i može biti predmet ugovora o radu ili njegovog aneksa. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da sud nije nadležan da odlučuje o zahtevu za vraćanje na konkretno radno mesto, imajući u vidu da raspoređivanje zaposlenog na odgovarajuće poslove prema vrsti i stepenu njegove stručne spreme spada u domen autonomne regulative poslodavca, o čemu odlučuje u skladu sa zakonom, aktom o sistematizaciji i potrebama procesa i organizacije rada, zbog čega je, po oceni Vrhovnog suda, tužba, u tom delu, pravilno odbačena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković