Odbacivanje revizije u sporu radi isplate razlike do minimalne zarade

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Željka Škorića, predsednika veća, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Romčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, Vojnomedicinske akademije, Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5137/23 od 15.11.2023. godine, u sednici održanoj 02.02.2026. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE posebna reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5137/23 od 15.11.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5137/23 od 15.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1633/22 od 04.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku od 08.03.2023. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime razlike između isplaćene osnovne zarade i pripadajuće propisane minimalne zarade u Republici Srbiji, uvećanja zarade od 20% zbog posebnih uslova službe u Vojsci Srbije i minulog rada, za period od 01.12.2019. godine do 31.01.2023. godine, isplati ukupan iznos od 81.153,64 dinara, u pojedinačno opredeljenim mesečnim novčanim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki od tih iznosa počev od označenih datuma dospelosti pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da za tužilju uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijali Beograd, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijali Beograd, kao i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijali Beograd, a na iznose iz stava trećeg izreke te presude, sve u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 102.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom šestim izreke, tužilja je oslobođena plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5137/23 od 15.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1633/22 od 04.07.2023. godine, u stavu trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 - drugi zakon ) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe zakona za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Obrazloženja pobijanih presuda ne odstupaju od sudske prakse po pitanju prava zaposlenih na isplatu minimalne zarade i drugih primanja iz radnog odnosa obračunatih na minimalnu zaradu, u činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna u kojoj obračun i isplatu zarade i drugih novčanih potraživanja iz radnog odnosa, poslodavac vrši na osnovicu koja je niža od propisane minimalne zarade u Republici Srbiji. Stoga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana u cilju ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici je podneta 10.06.2022. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Sledom izloženog, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković