Zakonitost otkaza ugovora o radu lovočuvaru bez odobrenja MUP-a

Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka tužilac se u reviziji paušalno poziva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima lovočuvara na osnovu ugovora o radu od 31.07.2012. godine. Rešenjem tuženog br. .. od 29.06.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, zbog toga što nema potrebno odobrenje od strane Ministarstva unutrašnjih poslova za raspoređivanje zaposlenog na radnom mestu lovočuvara, budući da nema potrebne uslove za dobijanje dozvole za držanje i nošenje oružja predviđene članom 40. stav 5. Zakona o oružju i municiji, člana 56. Zakona o divljači i lovstvu i člana 15. stav 1. Pravilnika o lovočuvarskoj službi, te da nema potrebne sposobnosti u pogledu držanja i nošenja oružja nužne za poslove lovočuvara. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je MUP RS, Direkcija policije, PU u Vranju u predmetu broj 210-15232/2019 od 11.03.2020. godine, doneo rešenje kojim se odbija zahtev podnet 12.12.2019. godine, od strane tuženog za izdavanje odobrenja za raspoređivanje zaposlenog (tužioc) na radnom mestu lovočuvara. Dalje je navedeno da je preduslov za obavljanje dužnosti lovočuvara nošenje službenog oružja, a koji uslov zaposleni ne ispunjava, pa samim tim da nema potrebnu dozvolu za obavljanje poslova na kojima radi, te da mu se otkazuje radni odnos shodno članu 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Pre donošenja osporenog rešenja tužiocu je dostavljeno upozorenje broj .. od 27.05.2020. godine, na koje se tužilac izjasnio dopisom dostavljenim poslodavcu 09.06.2020. godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se na radnopravni status tužioca kao zaposlenog kod tuženog primenjuju odredbe Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje), Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS“, br. 18/2010 i 95/2018), Zakona o oružju i municiji („Službeni glasnik RS“, br. 20/2015, 10/2019 i 20/2020) i Pravilnika o lovočuvarskoj službi („Službeni glasnik RS“, br. 84/2011 i 56/2015).

Članom 24. Zakona o radu propisano je da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Prema članu 176. stav 1. tačka 2. istog zakona zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke. Članom 179. stav 1. istog zakona, propisano je, između ostalog, da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i to pod tačkom 1), ako zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Članom 56. Zakona o divljači i lovstvu propisano je da je lovočuvar službeno lice sa odgovarajućom licencom zaposleno kod pravnog lica koje je registrovano za obavljanje lovočuvarskih poslova (stav 1.). Pravno lice kod koga je lovočuvar zaposlen dužno je da lovočuvaru izda legitimaciju na propisanom obrascu (stav 2.). Lovočuvar vrši dužnost naoružan službenim oružjem, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se reguliše oružje i municija (stav 3.). Ministar bliže propisuje način organizovanja lovočuvarske službe, izgled službene uniforme lovočuvara, izgled i sadržinu legitimacije i oznake lovočuvara, vrstu i pravila upotrebe službenog oružja lovočuvara, način zaduživanja i rezduživanja službenim oružjem, vrste druge opreme lovočuvara, sadržinu i izgled obrasca zapisnika o izvršenoj ili pokušanoj nezakonitoj radnji i potvrde o privremenom oduzimanju stavari (stav 4.).

Zakon o oružju i municiji članom 40. propisuje, da ako zakonom nije drugačije utvrđeno, pravna lica i preduzetnici mogu, uz odobrenje nadležnog organa, odnosno uz prijavu nadležnom organu, nabavljati oružje i osnovne delove oružja ukoliko je to u skladu sa delatnošćom kojom se bave (stav 1.), da vlasnici, odgovorna lica i lica zaposlena u pravnim licima i kod preduzetnika iz stava 1. ovog člana koja po službenoj dužnosti dolaze u kontakt sa automatskim i drugim oružjem iz kategorije „A“ i oružjem iz kategorije „B“, moraju ispunjavati uslove iz člana 11. stav 1. tačka 1) broj 7) ovog zakona (stav 4.), kao i da pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog člana dužni su da od nadležnog organa pribave odobrenja pre raspoređivanja zaposlenih na te poslove (stav 5.). Članom 11. stav 1. tačka 6. istog zakona propisano je da oružje iz kategorije „B“ mogu nabavljati i držati fizička lica koja pored ostalog na osnovu bezbednosno i operativne provere u mestu prebivališta, boravišta, mestu rada, svojim ponašanjem ne ukazuju na to da će predstvljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir.

Članom 14. Pravilnika o lovočuvarskoj službi propisano je da pravno lice kod koga je lovočuvar zaposlen obezbeđuje službeno oružje i odgovarajuću municiju za svakog lovočuvara i evidentira službeno oružje i municiju u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo i zakonom kojim se uređuje oružje i municija, dok članom 15. stav 1. ovog pravilnika propisano je da lovočuvar vrši dužnost naoružan službenim oružjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo i zakonom kojim se uređuje oružje i municija (stav 1.).

Rešenjem tuženog br. .. od 29.06.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, zbog toga što nema potrebno odobrenje od strane Ministarstva unutrašnjih poslova za raspoređivanje zaposlenog na radnom mestu lovočuvara, budući da nema potrebne uslove za dobijanje dozvole za držanje i nošenje oružja predviđene članom 40. stav 5. Zakona o oružju i municiji, članom 56. Zakona o divljači i lovstvu i članom 15. stav 1. Pravilnika o lovočuvarskoj službi, te da nema potrebne sposobnosti u pogledu držanja i nošenja oružja nužne za poslove lovočuvara, dok iz obrazloženja rešenja sledi da mu je otkaz dat primenom člana 179. Zakona o radu. Kada se ima u vidu osporeno rešenje tuženog, odnosno sa kojih razloga je tužiocu otkazan ugovor o radu, to se po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju radi o otkaznom razlogu propisanom članom 176. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, pošto je rešenjem PU u Vranju od 11.03.2020. godine odbijen zahtev tuženog za izdavanje odobrenja za raspoređivanje tužioca na radnom mestu lovočuvara, iz razloga što tužilac ne ispunjava uslove za nabavljanje i držanje oružja iz člana 11. stav 1. tačka 6. Zakona o oružju i municiji i člana 15. stav 1. Pravilniko lovočuvarskoj službi. Stim u vezi pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom otkaznog razloga, već činjeničnim opisom radnji zaposlenog koje se podvode pod odgovarajući materijalni propis. U ovom slučaju, činjenični opis radnji sadrži otkazni razlog propisan članom 176. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, imajući u vidu da tužilac nema potrebno odobrenje od strane Ministarstva unutrašnjih poslova za raspoređivanje na radno mesto lovočuvara kod tuženog, a što je uslov propisan Zakonom o oružju i municiji, Zakonom o divljači i lovstvu i Pravilnikom o lovočuvarskoj službi, odnosno napred citiranim odredbama ovih zakona, zbog čega ne ispunjava uslove propisane Zakonom o divljači i lovstvu za obavljanje lovočuvarskih poslova, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Stoga se revizijom tužioca neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Neosnovani su navodi revizije da je tužilac član Lovačke komore Srbije, da ima uredno izdatu licencu za obavljanje poslova lovočuvarske službe, jer to nije dovoljno, s obzirom da je potrebno i odobrenje od strane Ministarstva unutrašnjih poslova za njegovo raspoređivanje na radno mesto lovočuvara, pa kao tužilac nema to odobrenje, to tužilac ne ispunjava uslove propisane Zakonom o divljači i lovstvu za obavljanje lovočuvarskih poslova, sa kojih razloga osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu nije nezakonito.

S obzirom na to da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi iz člana 191. stav 1. Zakona o radu, za vraćanje tužioca na rad.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković