Pravo zaposlenih u službi za borbu protiv organizovanog kriminala na dvostruku platu

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 3349/22 od 27.12.2023. godine, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio, kao neosnovane, tužbene zahteve tužioca kojima je tražio da se obaveže tužena da tužiocu isplati zaostalu razliku plate do dvostrukog iznosa plate na osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu za period od 01.03.2013. godine do 28.02.2016. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u izreci presude, te da u ime i za račun tužioca nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Beograd, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na navedene iznose nadležnom Fondu za zdravstveno osiguranje, Filijala Beograd, uplati doprinose za zdravstveno osiguranje na navedene iznose i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijala Beograd, uplati osiguranje za slučaj nezaposlenosti, a sve za period od 01.03.2013. godine do 28.02.2016. godine; preinačeno je rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i odbijen, kao neosnovan, zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 475.324,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate i obavezan tužilac da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 33.000,00 dinara, kao i da tuženoj naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 49.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, pobijajući drugostepenu presudu u celosti, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije se ne ukazuje određeno na drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na osnovu rešenja od 20.11.2001. godine, kao ..., radnik MUP-a, na radnom mestu ... u Policijskom odeljenju na Železničkoj stanici „...“, u Policijskoj stanici za bezbednost na želenici Uprave policije Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, raspoređen je sa 21.11.2011. godine na radno mesto ..., u Odeljenje za posebne akcije Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, a na osnovu rešenja tužene od 01.07.2006. godine, 19.04.2011. godine i od 01.06.2012. godine tužilac je raspoređen na poslove radnog mesta ... u (OSL) Odeljenja za operativne telekomunikacije, stalno dežurstvo i obezbeđenje službe za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije. Plata zaposlenog prema Uredbi o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 14/03, 105/05) predstavlja već ranije ostvarenu platu koju je ovlašćeno službeno lice imalo pre angažovanja u službi, koja se uvećava za tačno određeni iznos, pa je tužilac, po stavu prvostepenog suda stekao pravo na uvećanu platu iz člana 2. stav 1. Uredbe. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke obračunata je razlika do dvostrukog iznosa plate tužioca prema navedenoj Uredbi, bez minulog rada i sa minulim radom.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da u navedenom periodu tužena nije postupila po navedenoj Uredbi, koja predstavlja neposredni pravni osnov za isplatu plate, te je tužiocu prouzrokovana šteta u vidu manje isplaćene plate, zbog čega je tužena u obavezi da tužiocu nadokadni pričinjenu štetu. Uredba predstavlja neposredni pravni osnov za isplatu plate zaposlenom, a sam akt nadležnog funkcionera povodom priznavanja navedenog prava, u tom slučaju, imao bi deklarativno – sprovedbeni karakter. Tužena je platu tužiocu isplaćivala prema Pravilniku o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a tužilac je, nakon što je premešten u Službu i nakon što mu je utvrđen koeficijent plate, stekao pravo na platu iz odredbe člana 2. stav 2. Uredbe. S obzirom da tužena, nepravilnim radom njenog organa, nije tužiocu isplatila platu u dvostrukom iznosu prema Uredbi, odgovorna je na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i dužna da tužiocu naknadi štetu proisteklu nepostupanjem po navedenoj Uredbi.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca, jer je zaključio da tužiocu ne pripada dosuđena razlika i da prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo prilikom određivanja osnovice za obračun dvostrukog iznosa plate. Po stanovištu tog suda, za utvrđivanje dvostrukog iznosa plate koju je tužilac ostvario na poslovima sa kojih je stupio na rad u Organizacionu jedinicu za suzbijanje origanizovanog kriminala, merodavan je iznos plate koju je ostvario na poslovima koje je obavljao do premešteja u Službu za suzbijanje organizovanog kriminala, a koja je obračunata (osnovna plata za oktobar 2001. godine) u iznosu od 8.583,78 dinara. Poređenje dvostruko uvećane plate prethodnog radnog meta u navedenom iznosu sa novčanim vrednostima isplaćenih plata tužiocu za utuženi period ukazuje da je tužiocu u tom periodu tužena isplaćivala vrednosti plata pravilno i da ne postoji pozitivna razlika između isplaćene plate u periodu potraživanja i navedenog dvostrukog iznosa osnovne plate.

Prema oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je preinačenjem prvostepene presude drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05... 32/13), propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Prema članu 18. stav 1. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovnog kriminala („Sl. glasnik RS“, br. 42/02... 62/05), lica koja obavljaju poslove i zadatke u posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarili na poslovima sa kojim su stupili na rad u te organizacione jedinice, a prema stavu 2. istog člana, plate uređuje Vlada Republike Srbije.

Odredbom člana 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Sl. glasnik RS“ br. 14/03...114/14), propisano je da se plata starešine službe i zamenika starešina službe i ovlašćenog službenog lica u službi, rukovodioca i zamenika rukovodioca posebne pritvorske jedinice i zaposlenog na poslovima obezbeđenja u posebnoj pritvorskoj jedinici, obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plata koje su ostvarili na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacionoj jedinici iz člana 1. ove Uredbe. Na osnovu odredbe člana 3. stav 5. iste Uredbe, prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plata u smislu stava 1-4. tog člana, ne uzimaju se u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom.

Dakle, zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala bili radno angažovani u Ministarstvu unutrašnjih poslova, što je u konkretnom slučaju, imaju pravo na dvostruki iznos plate koji bi ostvarili na poslovima i zadacima u tom Ministarstvu, uz ograničenje iz odredbe člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadleženosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Iz navedenog sledi da se dvostruki iznos plate obračunava sa svim uvećanjima plate koja bi to lice ostvarilo na ranijem radnom mestu, odnosno da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa njegove osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama. Zbog toga nije pravilno stanovište drugostepenog suda da osnov za obračun razlike plate u spornom periodu predstavlja dvostruka plata koju bi tužilac ostvario u mesecu koji prethodi mesecu prelaska u službu, bez obračunatog uvećanja koje bi ostvario na tom radnom mestu u utuženom periodu. S tim u vezi, drugostepeni sud pogrešno zaključuje da merilo za obračun dvostrukog iznosa osnovne plate u utuženom periodu predstavlja samo onaj iznos koji je tužiocu isplaćen u mesecu koji je prethodio njegovom raspoređivanju na radnom mestu u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, bez uzimanja u obzir promene u visni osnovne plate do kojih je došlo u spornom periodu obračuna, a kako je to utvrdio veštačenjem prvostepeni sud.

Pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužiocu pripada pravo na naknadu štete zbog neosnovanog umanjenja zarade u utuženom periodu, prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i traženim doprinosima za socijalno osiguranje, pa je Vrhovni sud preinačio drugostepenu presudu, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe tužene, potvrđena je prvostepena presuda i u delu odluke o troškovima prvostepenog postupka koji su tužiocu pravilno priznati primenom odredbe člana 153. stav 1, 154. i 163. stav 1- 4. ZPP, a odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Tužilac je uspeo u revizijskom postupku, troškove je tražio i opredelio, pa je tužena obavezana da tužiocu naknadi ove troškove, na ime sastava revizije u iznosu od 49.500,00 dinara, na ime takse na reviziju i takse na revizijsku odluku u iznosu od po 97.500,00 dinara, ukupno 244.500,00dinara, a sve prema važećoj AT i TT.

Iz navednih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 416. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković