Nezakonit otkaz ugovora o radu zbog neprimenjivanja kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1040/21 od 18.10.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i poništeno rešenje tuženog M br. .. od 24.10.2005. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu – rešenje o prijemu na rad br. .. od 29.12.1986. godine i prestao radni odnos sa 24.10.2005. godine, kao nezakonito i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad; u stavu četvrtom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca BB i poništeno rešenje tuženog M br. .. od 24.10.2005. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu – rešenje o prijemu na rad br. .. od 12.04.1988. godine i prestao radni odnos sa 24.10.2005. godine, kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad; u stavu sedmom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 954.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i četvrtog izreke, koji se odnosi na vraćanje tužilaca na rad, za period od 24.10.2005. godine do 01.06.2015. godine i tužba tužilaca u tom delu odbačena, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova postupka po žalbi isplati iznos od 196.875,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili zaposleni kod tuženog do donošenja rešenja .. od 24.10.2005. godine i .. od 24.10.2005. godine, kojim je tužiocima otkazan ugovor o radu usled tehnoloških unapređenja i nove organizacije rada i poslovanja. Tužioci su i pre donošenja osporenih rešenja prethodno dobili otkaze iz istog razloga, po rešenjima donetim jula 2003. godine, koja su pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P1 341/2004 od 03.12.2004. godine, poništena, kao nezakonita i tužioci su vraćeni na rad kod tuženog. Tuženi je tužioce vratio na rad, ali im je odmah otkazao ugovore o radu, odnosno doneo je osporena rešenja čiji se poništaj traži u ovoj parnici. Tužilac AA, pre otkaza ugovora o radu obavljao je poslove na radnom mestu ..., koje je obavljao i pre prvog otkaza ugovora o radu, po rešenju od 25.07.2003. godine. Tužilac BB obavljao je poslove ... . Tuženi je na sednici Upravnog odbora održanoj 18.07.2003. godine doneo Program ekonomsko-organizacionih promena, a 25.07.2003. godine Program rešavanja tehnološkog viška. Tužioci su i pre donošenja osporenih rešenja bili proglašeni tehnološkim viškom nakon donošenja Programa ekonomsko-organizacionih promena radi unapređenja ekonomije poslovanja od 18.07.2003. godine. Tuženi je, poštujući odluku suda P1 341/2004 od 03.12.2004. godine pozvao tužioce da se jave na posao, na radna mesta na koja su bili raspoređeni pre otkaza ugovora o radu, pa su tužioci vraćeni na posao i prijavljeni nadležnom fondu PIO. Međutim, tuženi im je odmah otkazao ugovore o radu po istom osnovu. Osporenim rešenjima tužiocima je otkazan ugovor o radu usled ekonomskih i organizacionih promena, odnosno nove organizacije rada i poslovanja i navedeno je da im radni odnos prestaje sa 24.10.2005. godine. Osporena rešenja doneta su na osnovu Odluke o utvrđivanju viška zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena u cilju unapređenja ekonomije poslovanja koja je doneta 29.08.2005. godine. Tom Odlukom direktor tuženog je shodno svojim ovlašćenjima iz člana 79. Statuta tuženog doneo Odluku kojom se uređuje postupak utvrđivanja viška zaposlenih u slučaju kada broj zaposlenih koji se proglašavaju viškom ne prelazi broj koji uslovljava donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih. Članom 1. navedene Odluke je predviđeno da se ista primenjuje naročito u slučajevima pribegavanja poslodavca novoj, odnosno drugačijoj organizaciji rada od postojeće, smanjenja broja zaposlenih na određenim radnim mestima i ukidanja pojedinih radnih mesta, a sve u cilju unapređenja ekonomije poslovanja, a u članu 3. je navedeno da sastavni deo Odluke čini i popis radnih mesta u preduzeću sa brojem zaposlenih na tim radnim mestima i stručnom spremom koju poseduju. Članom 4. Odluke navedeno je da se kvalitet obavljenog posla utvrđuje kao osnovni kriterijum za utvrđivanje koji od zaposlenih na datom radnom mestu gde postoji više izvršilaca predstavlja višak zaposlenih, da ocenu kvaliteta posla daje neposredni rukovodilac zaposlenog, a da ocenu kvaliteta obavljenog posla neposredni rukovodilac daje direktoru. Članom 5. je predviđeno da direktor na osnovu ove odluke sa rukovodiocima sektora utvrđuje višak zaposlenih na određenim radnim mestima, a članom 6. da direktor na osnovu ove Odluke određuje zaposlene koji dobijaju status viška zaposlenih. U obrazloženju osporenih rešenja tuženog navedeno je da je na osnovu odluke od 29.08.2005. godine direktor tuženog, ocenjujući postignuti stepen organizacije rada i poslovanja, utvrdio, a imajući u vidu okolnost da je na radnom mestu „...'' (rešenje M br. .. od 24.10.2005. godine), odnosno radno mesto ''...'' (rešenje M br. .. od 24.10.2005. godine), jedan zaposleni višak pošto je utvrđeno da se sa radnikom manje bez umanjenja efikasnosti posla, učinka i kvaliteta rada, može obavljati postojeći posao, utvrdio da nema mogućnosti da se zaposleni koji je višak na tom radnom mestu premesti na druge poslove, niti je preduzeće u mogućnosti i potrebi prekvalifikacije i dokvalifikacije za neke druge poslove. Utvrđujući višak zaposlenih, imalo se u vidu i mišljenje neposrednog rukovodioca o kvalitetu obavljenog posla, svih zaposlenih na tom radnom mestu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio, kao neosnovane, tužbene zahteve tužilaca, jer je smatrao da je tuženi postupio u skladu sa Zakonom o radu i svojim internim aktima prilikom donošenja osporenih rešenja.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave preinačio prvostepenu presudu, tako što je usvojio tužbene zahteve tužilaca i poništio osporena rešenja, smatrajući da tuženi nije primenio kriterijume za utvrđivanje koji od zaposlenih na radnom mestu ''..'' i ''...'', na koje su tužioci bili raspoređeni, predstavlja višak zaposlenih, s obzirom da nije izvršena ocena kvaliteta rada zaposlenih, što ih čini nezakonitim i obavezao je tuženog da tužioce vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbene zahteve tužilaca, pravilnom primenom materijalnog prava, suprotno navodima revizije.

Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba. U situaciji kada poslodavac nije u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, on ne može samostalno odlučiti ko će od zaposlenih predstavljati višak, već mora obrazložiti zašto u situaciji tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena na određenom radnom mestu sa više izvršilaca otpušta određenog radnika. Razlozi zbog kojih baš određeni zaposleni predstavlja višak jesu nužni za zakonitost rešenja o otkazu po ovom osnovu. Ukoliko ocenu kvaliteta obavljenog posla, kao osnovni kriterijum daje neposredni rukovodilac, ona mora biti obrazložena i konkretizovana da bi se moglo zaključiti da je takva ocena opravdana. Osim toga, bitno je da zaposleni bude obavešten da će njegov rad biti ocenjivan, da bude upoznat sa datom ocenom i da mu se ostavi pravo da takvoj odluci prigovori, a podrazumeva se da se mogu ocenjivati samo zaposleni koji su u periodu određenom za ocenjivanje efektivno radili.

Stoga, suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud zaključio da u ovom slučaju tuženi nije primenio kriterijume predviđene članom 4. svoje Odluke od 29.08.2005. godine i izvršio ocenu kvaliteta rada zaposlenih na radnom mestu ... i ..., na koje su tužioci raspoređeni nakon vraćanja na rad. Tuženi je nakon par dana, pošto je tužioce vratio na rad doneo osporena rešenja kojim je tužiocima otkazao ugovor o radu, kao tehnološkom višku, pri čemu se u obrazloženju rešenja samo uopšteno navodi da se imalo u vidu mišljenje neposrednog rukovodioca o kvalitetu obavljenog posla svih zaposlenih na tim radnim mestima.

Saglasno napred iznetom, osnovan je i zahtev tužilaca za vraćanje na rad, jer je reintegracija zaposlenog posledica poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković