Odbijena revizija radnika zbog otkaza ugovora o radu usled alkoholisanosti

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP na koju se navodima revizije ukazuje, jer je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog, na poslovima ... . Dana 12.05.2021. godine, ovlašćeno lice tuženog je u 16.55 časova odgovarajućim aparatom izvršilo proveru psihofizičkog stanja tužioca alkotestom. Kod tužioca je utvrđena zastupljenost alkohola u izdahnutom vazduhu od 0,37 mg/ml, što je konstatovano zapisnikom o izvršenom alkotestiranju od 12.05.2021. godine, koji je tužilac potpisao, nakon čega je udaljen sa radnog mesta. Tuženi je tužiocu 14.05.2021. godine dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kome su navedeni osnov za davanje otkaza, činjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Na navode iz upozorenja tužilac se blagovremeno izjasnio i naveo da je tog dana doručkovao i ručao salatu začinjenu većom količinom sirćeta, što je prouzrokovalo da se u njegovom organizmu našla određena koncentracija alkohola. Rešenjem tuženog od 28.07.2021. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne disicipline iz člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, jer je tužilac postupao suprotno članu 5. i članu 14. Pravilnika o alkotestiranju tuženog. Veštačenjem je utvrđeno da izmerena alkoholemija od 0,37 promila predstavlja umanjenje radne sposobnosti za 5% i životne aktivnosti za 3% u trenutku merenja, a da radno mesto sa posebnim uslovima rada, na kome je radio tužilac ne toleriše ni 1% umanjenja psihofizičke i životne aktivnosti.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, zaključio da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, imajući u vidu da su izvedenim dokazima utvrđene činjenice na kojima je zasnovano osporeno rešenje. Naime, kod tužioca je kritičnog dana, u toku radnog vremena utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu od 0,37 mg/ml, a opštim aktom poslodavca, sa kojim je tužilac bio upoznat, propisana je nulta tolerancija na prisustvo alkohola u organizmu zaposlenih, iz čega sledi da je kod tužioca postojala svest o zabranjenosti određenog ponašanja i posledicama koje takvo ponašanje može da proizvede.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i zaključio da je prvostepeni sud, donoseći presudu, pravilno primenio materijalno pravo, te je ocenio da žalba tužioca nije osnovana i iz kojih razloga.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja tuženog i akcesorni zahtev za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 113/17, 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog, zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje poslova.

Pravilnikom o alkotestiranju tuženog od 21.06.2019. godine, članom 5. propisano je da je u svim objektima i radnoj okolini Društva, zaposlenima i drugim licima zabranjen dolazak u alkoholisanom stanju, unošenje i konzumiranje alkohola, dok je članom 14. određeno da zaposleni ili drugo lice ne sme imati utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu (0 mg/l). Članom 16. je propisano da zaposleni, odnosno drugo lice ne poštuje radnu disciplinu ako, između ostalog, proverom, putem alko-testa, bude utvrđeno da je došao na posao pod uticajem alkohola ili je alkohol konzumirao na radu.

Po oceni Vrhovnog suda, kako je kontrolom alkoholisanosti u toku radnog vremena od strane tužene dana 12.05.2021. godine kod tužioca utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu od 0,37 mg/ml, čime je umanjena njegova radna sposobnost, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac dolaskom na rad pod dejstvom alkohola ili konzumiranjem alkohola na radu, iskazao nepoštovanje radne discipline, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu. Konkretna povreda radne discipline, dolazak na posao pod uticajem alkohola ili konzumiranje alkohola na radu, propisana je i opštim aktom tuženog - Pravilnikom o alkotestiranju tuženog od 21.06.2019. godine, sa kojim su zaposleni, pa i tužilac, upoznati, a kojim je isključena mogućnost da zaposleni obavljaju svoje radne zadatke pod dejstvom alkohola u organizmu u bilo kojoj količini (član 14.), a ponašanje protivno zabrani je predviđeno kao nepoštovanje radne disicipline, zbog kojeg se zaposlenom može otkazati ugovor o radu (član 16.).

Kako je postupak otkazivanja ugovora o radu sproveden u skladu sa članom 180. Zakona o radu, pošto je tužiocu omogućeno da se izjasni o navodima upozorenja o postojanju otkaznog razloga, a u upozorenju i u rešenju o otkazu ugovora o radu jasno su obrazložene sve okolnosti i razlozi koji su doveli do donošenja pobijanog rešenja, te kako je nastupio otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu u vezi člana 14. i 16. Pravilnika o alkotestiranju tuženog, u situaciji utvrđenog prisustva alkohola u organizmu tužioca kao zaposlenog, u toku njegovog radnog vremena, zbog čega je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužbeni zahtev neosnovan, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito. Iz ovih razloga neosnovani su revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navodima revizije tužilac suštinski spori pravilnost utvrđenja činjenica o postojanju i stepenu svoje alkoholisanosti u vreme kada je vršena provera, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog po članu 407. stav 2. ZPP. Navedenom odredbom je propisano da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona, a što ovde nije slučaj. Osim toga, sve ove navode isticane i u žalbi tužioca, drugostepeni sud je cenio i o istima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i revizijski sud.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković