Odbacivanje revizije u radnom sporu zbog vrednosti predmeta spora

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1537/2024
03.10.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dimitrije Đukić, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice ''Dr Radivoj Simović'', Sombor, radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 257/24 od 21.02.2024. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 257/24 od 21.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 257/24 od 21.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 860/21 od 20.11.2023. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj za period od 02.09.2018. godine do 31.05.2022. godine, isplati 258.563,43 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2022. godine, kao i da joj tuženi naknadi troškove parničnog postupka. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi u ovoj parnici.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 257/24 od 21.02.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu i delu kojim je određeno da tužilja snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 02.09.2018. godine do 31.09.2021. godine. O ovom pravu tužilje i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj parnici, iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz ovih razloga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom podnetom 02.09.2021. godine, tužilja je tražila naknadu na ime troškova ishrane i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Vrednost predmeta spora je 258.563,43 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.