Nedostatak aktivne legitimacije zaposlenog za pobijanje ugovora drugog zaposlenog

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Ivković, advokat iz ..., protiv tuženih Visoke poslovne škole strukovnih studija ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Ćirović, advokat iz ..., radi poništaja ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2335/2018 od 30.08.2019. godine, u sednici održanoj dana 16.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2335/2018 od 30.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 46/18 od 03.05.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništen ugovor o dopunskom radu broj .. od 23.12.2015. godine, zaključen između tužene Visoke poslovne škole strukovnih studija ... i tuženog BB, što su tuženi dužni priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 123.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2335/2018 od 30.08.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom prvostepene presude, tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužioca da se obavežu tuženi da mu naknade troškove postupka u iznosu od 123.000,00 dinara, a tužilac je obavezan da tuženom BB na ime troškova postupka isplati iznos od 70.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužene Visoke poslovne škole strukovnih studija ... za naknadu troškova žalbenog postupka u iznosu od 60.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom BB naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 33.000,00 dinara, a preko tog iznosa do traženog iznosa od još 10.000,00 dinara, zahtev tuženog BB za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20, u daljem tekstu ZPP) ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene škole na neodređeno vreme po osnovu Ugovora o radu od 23.02.2012. godine i obavljao je poslove nastavnika u zvanju profesora strukovnih studija za uže naučne oblasti ... i ... . Tužena škola je sa tuženim BB zaključila ugovor o dopunskom radu do 1/3 punog radnog vremena, a radi obavljanja poslova nastavnika u zvanju profesora za užu naučnu oblast ... na predmetu ... i na predmetima ... počev od 01.01.2016. godine do 01.10.2016. godine. U momentu zaključenja predmetnog ugovora nije postojala pismena saglasnost Visoke poslovne škole strukovnih studija ..., u kojoj je tuženi BB zaposlen na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, već je saglasnost data u pismenoj formi po zaključenju naznačenog ugovora dana 24.12.2015. godine. Navedeni ugovor je zaključen radi potrebe akreditacije, s obzirom da je prema odluci nastavnonaučnog veća iz 2012. godine tuženi akreditovan za 327 studenata na osnovnim studijama i 54 na specijalističkim studijama, a prema standardima akreditacija na predmetu ... bilo je predviđeno dva profesora. Radi ispunjenja standarda akreditacije, tuženi je angažovao profesora VV, a nakon prestanka radnog angažovanja ovog nastavnika, tužena škola je zaključila ugovor o dopunskom radu sa tuženim BB. U školskoj 2015/2016 godini broj časova opterećenja tužioca bio je 4,25 časova nedeljno, a određen je prema broju studenta koji je škola u toj godini imala. Posledica manjeg opterećenja časovima je niža zarada profesoru, ali zaključenjem naznačenog ugovora o dopunskom radu sa drugim profesorom, tužiocu nije smanjen broj časova koji je imao u prethodnoj školskoj godini. Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1645/16 od 01.02.2017. godine, tužilac je zbog izvršenog krivičnog dela primanje mita iz člana 376. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, a pre zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom prestao mu je radni odnos kod tužene škole.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da postoji pravni interes tužioca za podnošenje tužbe, da je prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca istaknut od strane tuženih neosnovan, da tužena škola nije postupila u smislu pravila iz člana 75. Zakona o visokom obrazovanju i pre zaključenja predmetnog ugovora pribavila saglasnost Visoke poslovne škole u kojoj je tuženi BB zaposlen na neodređeno vreme sa punom radnim vremenom, da tuženi BB nije ispunjavao uslove za angažovanje bez konkursa u smislu člana 94. Statuta, jer nije bio angažovan iz visoko školske ustanove van teritoriji Republike Srbije u zvanju gostujućeg profesora, već iz visoko školske ustanove na teritoriji republike u zvanju profesor strukovnih studija, pa je ocenio da je predmetni ugovor protivan prinudnim propisima u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima i usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni je ocenio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je preinačio prvostepenu odluku. Našao je da u konkretnom slučaju, predmet spora nije rešenje poslodavca kojim je povređeno neko pravo tužioca, niti povreda prava učinjena faktičkom radnjom poslodavca, već zakonitost ugovora o dopunskom radu zaključenom između tužene škole i drugog zaposlenog. Tužilac nije učesnik materijalno-pravnog odnosa, odnosno nosilac pravnog ovlašćenja iz ugovora povodom kog je spor nastao, zbog čega nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe za poništaj ugovora o dopunskom radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti.

Odredbom člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 75/14), propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predsednik sindikata čiji je zaposleni član, a koga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi zaštitu prava po osnovu rada zaposleni može ostvariti u radnom sporu, a tužbu može podneti zaposleni samo ukoliko mu je povređeno neko pravo po osnovu rada, ili pravo iz radnog odnosa. Kod činjenice da zaposleni nije aktivno legitimisan da pobija odluke poslodavca o pravima, obavezama i odgovornosti drugog zaposlenog, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da tužilac ima pravni interes za podnošenje tužbe za ocenu zakonitosti naznačenog ugovora, jer bi u slučaju uspeha u sporu ostvario veći prosečan broj časova. Zaštitu eventualno povređenog prava na isplatu ugovorene zarade zaposleni ostvaruje kondemnatornom tužbom kojom se traži osuda na novčanu činidbu, a ne poništajem ugovora o radu zaključenim sa drugim zaposlenim. Takođe, treba istaći da je tužilac tužbom tražio poništaj ugovora, a ne ništavost, kako je to pogrešno cenio prvostepeni sud.

Ostalim navodima revizije ne dovodi se u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić