Utvrđeno pravo na uvećanu zaradu za smenski rad u režimu 12-36

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Grčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP EPS Beograd, Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1651/21 od 23.04.2021. godine, dopunjene rešenjem istog suda Gž1 1651/21 od 01.03.2023. godine, u sednici održanoj 03.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1651/21 od 23.04.2021. godine, dopunjena rešenjem istog suda Gž1 1651/21 od 01.03.2023. godine tako što se ODBIJA, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 281/19 od 26.03.2021. godine i odbija se zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocima na ime troškova revizijskog postupka isplati 18.000 dinara, a tužiocu AA u iznosu od 74.363,00 dinara, tužiocu BB u iznosu od 72.632,00 dinara i tužiocu VV u iznosu od 27.957,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 281/19 od 26.03.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA, pa je obavezan tuženi da mu na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, kao i na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni tim stavom izreke, kao i da za tužioca na dosuđene iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB, pa je obavezan tuženi da mu na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, kao i na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni tim stavom izreke, kao i da za tužioca na dosuđene novčane iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca VV, pa je obavezan tuženi da mu na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, kao i na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni tim stavom izreke, kao i da za tužioca na dosuđene iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu AA iznos od 49.170,00 dinara. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu BB iznos od 48.700,00 dinara. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu VV iznos od 39.880,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1651/21 od 23.04.2021. godine, dopunjenom rešenjem istog suda Gž1 1651/21 od 01.03.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti do isplate i da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora isplati pojedinačne iznose sa kamatom, kao i da na iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti do isplate i da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da na iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca VV kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom do isplate i da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora isplati pojedinačne iznose sa kamatom, kao i da na dosuđene iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom, petom i šestom izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.170,00 dinara, u iznosu od 48.700,00 dinara i iznosu od 39.880,00 dinara, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove postupka po žalbi u iznosu od 10.750,00 dinara. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1651/21 od 01.03.2023. godine, obavezani su tužioci da tuženom plate na ime troškova prvostepenog i drugostepenog postupka iznos od još 67.060,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dopunjene rešenjem istog suda tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...18/20), pa je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. U utuženom periodu obavljali su rad tako što su svaki drugi dan radili u vremenu od 07,00 do 19,00 časova, odnosno svaki drugi dan su radili po 12 časova. Organizacija rada kod tuženog je takva da zaposleni menjaju druge zaposlene na istom radnom mestu svakog drugog dana, s tim što jedan dan rade od 07,00 do 19,00 časova, a drugi dan im je pauza i tako se ciklus redovno ponavlja. Za rad obavljen u smenama tuženi tužiocima nije vršio obračun uvećanja zarade za rad u smeni od 8,9% na osnovnu zaradu propisan odredbom člana 38. Posebnog kolektivnog ugovora za „Elektroprivredu Srbije“, niti je prilikom isplate naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u obračun uzeo i deo uvećane zarade koja tužiocima pripada po osnovu smenskog rada. Visina potraživanja na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada i naknade zarade za vreme korišćenje odmora utvrđena je ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su tužici radeći po napred opisanom modelu ostvarili smenski rad i usvojio je tužbene zahteve za isplatu uvećane zarade po tom osnovu, kao i tužbene zahteve za isplatu na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora, sa pripadajućim doprinosima.

Po oceni drugostepenog suda, rad tužilaca nije smenski rad, zbog čega oni nemaju pravo na isplatu uvećane zarade po tom osnovu niti im je pričinjena šteta prilikom obračuna naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u spornom periodu, zbog čega je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbene zahteve.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...95/18) u članu 63. propisano je da je rad u smenama organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja (stav 1), da zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena (stav 2). Odredbom člana 108. stav 4. istog zakona propisano je da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama, a članom 114. stav 1. da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada za dane korišćenja godišnjeg odmora.

Posebnim kolektivnim ugovorom za Elektroprivredu Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 15/15, 38/18) u članu 7. stav 2. tačka 2. propisano je da poslodavac donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena, polazeći od sledećeg: na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad se organizuje u smenama, pri čemu se pod smenskim radom podrazumeva rad u dve (po 12 sati) ili više smena (po 6 ili 8 sati) u toku radnog dana kada na istim sredstvima za rad, rade naizmenično najmanje dva zaposlena, ili dve grupe zaposlenih, pri čemu izmena smena može biti kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja, dok je odredbom člana 38. stav 1. tačka 4. propisano da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za rad u smenama za 8,9%.

Prema direktivi Evropske unije 2003/88 – ES smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran), iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda danju ili noću, a turnus se u svom jezičkom značenju izjednačava sa smenskim radom (per turnum, po redu, redom). Direktiva Evropske unije nije izvor prava ali njena sadržina pomaže u tumačenju pojma smenskog rada koji naši zakoni ne sadrže.

Imajući u vidu utvrđene činjenice da tuženi tužiocima nije izvršio uvećanje zarade prema navedenim zakonskim odredbama i odredbama Kolektivnog ugovora koje su važile u spornom periodu, da su tužioci u utuženom periodu radili po modelu radnog vremena 12 (rad) – 36 (odmor) – 12 (rad), Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno usvojio tužbene zahteve i obavezao je tuženog na isplatu tražene razlike u zaradi po osnovu smenskog rada i na isplatu na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora, sa pripadajućim doprinosima. Po oceni Vrhovnog suda, kada se zaposleni na istom poslu smenjuju prema unapred utvrđenom redosledu, radi se o smenskom radu. Naime, rad u smenama je rad koji se neprekidno ili sa prekidima radi u najmanje 2 smene, bilo dnevne ili noćne, odnosno takva organizacija rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili sa prekidima u različito vreme tokom određenog perioda dana ili noći. Kako je u konkretnom slučaju kod ovakvog režima rada postojao kontinuitet, te imajući u vidu i činjenicu da je smenski rad priznat u opštem aktu tužene (Posebni kolektivni ugovor za Elektroprivredu Srbije), što ukazuje između ostalog da rad sa navedenim modelom radnog vremena predstavlja smenski rad, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak prvostepenog suda da tužioci, u smislu odredbe člana 108. stav 4. Zakona o radu i člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije, imaju pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i pravo na novčanu naknadu za vreme korišćenja godišnjeg odmora u smislu odredbe člana 114. stav 1. Zakona o radu, u utuženom periodu, kao i pravo na uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom Fondu za PIO.

Kako je preinačena drugostepena presuda i odbijena žalba tuženog, to je potvrđena i odluka o troškovima prvostepenog postupka i odbijen zahtev tuženog da se obavežu tužioci da mu naknade troškove parničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužioci su uspeli u postupku po reviziji, pa im na osnovu članova 153, 154. i 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji obuhvataju troškove na ime sastava revizije 18.000,00 dinara prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja parničnih radnji, kao i na ime sudskih taksi za tužioca AA za reviziju 29.745,00 dinara i odluku po reviziji 44.618,00 dinara, za tužioca BB za reviziju 29.053,00 dinara i odluku po reviziji 43.579,00 dinara i za tužioca VV za reviziju 11.183,00 dinara i odluku po reviziji 16.774,00 dinara, prema važećoj Taksenoj tarifi.

Na osnovu člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković