Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti otkaza ugovora o radu

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene bio u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima ... Filijale .... Spornim rešenjem tužene broj ... od 16.12.2013. godine tužiocu je otkazan Ugovor o radu od 09.01.2004. godine, a radni odnos prestao mu je 18.12.2013. godine danom dostavljanja rešenja. Kao razlog za otkaz ugovora o radu navedeno je da tužilac u periodu od 24.07.2013. godine do 23.09.2013. godine nije obavestio nadležne rukovodioce o neproknjiženom nalogu JKP „...“ iz ... od 28.06.2013. godine u Filijali ... i o posledicama koje mogu da nastupe zbog neproknjiženog naloga (blokada računa klijenta, mogućnost nastanka štete za banku i dr.), te da nije u periodu od 24.07.2013. godine do donošenja osporenog rešenja uneo konkretan događaj operativnog rizika u Bazu operativnih rizika, a samim tim nije ni ažurirao podatke o konkretnom slučaju operativnog rizika u periodu neposrednih kontakata sa predstavnicima klijenta JKP „...“, niti je postupio po nalogu neposrednog rukovodioca od 23.09.2013. godine da događaj operativnog rizika unese u Bazu operativnih rizika, čime je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu i člana 36. tačka 10. i 26. Kolektivnog ugovora tužene u produženom trajanju – neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje poslova i naloga rukovodilaca i nepoštovanje odluka, pravilnika, procedura i uputstva poslodavca – Procedure upravljanja operativnim rizicima od 12.03.2013 godine. Tužilac je aktom od 22.11.2013. godine upozoren o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Tužna je navedeno upozorenje dostavila na mišljenje i sindikatu koji se u roku od 5 dana izjasnio da je tužilac savesno obavljao svoj posao i da ne postoje razlozi za otkaz ugovora o radu, već predstavljaju lakšu povredu radne obaveze.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev zaključivši da nisu ispunjena oba uslova iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu i člana 36. stav 1. tačka 10. i 26. Kolektivnog ugovora kod poslodavca nalazeći da na strani tužioca nije utvrđena krivica, ni u obliku njegove namere, ni u obliku njegove grube nepažnje za propuštene radnje koje su navedene u osporenom rešenju, te da radnje koje je tužilac propustio da preduzme po oceni prvostepenog suda nemaju karakter neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja poslova i naloga rukovodilaca i nepoštovanje odluka, pravilnika, procedura i uputstva poslodavca, jer je tužilac odmah nakon dobijanja naloga neposrednog rukovodioca 23.09.2013. godine sačinio izveštaj o vanrednom događaju u Registarski karton prigovora klijenata.

Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev zaključivši da je tužilac izvršio povrede radne obaveze koje su propisane odredbom člana 36. tačka 10. i 26. Kolektivnog ugovora tužene koje se ogledaju u neblagovremenom, nesavesnom i nemarnom izvršavanju poslova ili naloga rukovodilaca, ali i u nepoštovanju odluka, pravilnika, procedura i uputstava poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, ... 32/13), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema članu 36. Kolektivnog ugovora tužene od 17.10.2012. godine, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze: neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje poslova ili naloga rukovodilaca (tačka 10) i nepoštovanje odluka, pravilnika, procedura i uputstava poslodavca (tačka 26).

Aneksom Ugovora o radu broj 59 od 09.01.2004. godine koji je tužilac zaključio sa tužnom, propisano je da je zaposleni dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove ... Filijale ...., među kojim poslovima je i evidencija događaja operativnih rizika, da radi u skladu sa Pravilnikom o organizaciji tužene, Pravilnikom o sistematizaciji poslova, te procedurama i uputstvima kojima je zadužen, kao i da radi ostale poslove po nalogu neposrednog rukovodioca, pri čemu odgovara za zakonito, stručno i blagovremeno izvršavanje poslova.

Pod tačkom 2.1.1.1. Procedure upravljanja operativnim rizicima tuženog, „Evidentiranje podataka“ od 12.03.2013. godine, propisano je da evidentiranje podataka vrše administratori događaja operativnih rizika, koje imenuju vlasnici procesa u centrali banke. U Direkciji prodaje za stanovništvo, evidentiranje podataka vrše evidentičari događaja operativnih rizika koje imenuje direktor Direkcije prodaje za stanovništvo, dok administrator Direkcije prodaje za stanovništvo ima ulogu prvog verifikatora i ima pristup svim događajima evidentiranim u okviru Direkcije prodaje za stanovništvo. Administratori i evidentičari događaja dobijaju pristup Aplikaciji za unos događaja operativnih rizika na osnovu korisničke šifre i lozinke. Podaci se evidentiraju odmah nakon identifikacije događaja, a najkasnije trećeg radnog dana za prethodni mesec. Ažuriranje događaja vrši se najmanje jednom mesečno do zatvaranja događaja, a najkasnije nakon prijema automatski generisanog podsetnika 25. u mesecu. Zaposleni u jedinicama za upravljanje operativnim i ostalim rizicima u obavezi su da unesu u Bazu operativnih rizika sve evidentirane događaje operativnih rizika čiji bruto gubitak prelazi 15.000,00 dinara u SAS aplikaciju, najkasnije tri radna dana nakon završetka meseca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su se u radnjama tužioca u periodu od 24.07.2013. godine do 23.09.2013. godine, kada je radio poslove radnog mesta ... Filijale ..., stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 36. tačka 10. i 26. Kolektivnog ugovora tužene, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu.

Naime, da bi bio zakonit otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze potrebno je da postoji protivpravna radnja zaposlenog i njegova krivica za tu radnju u stepenu namere ili krajnje nepažnje. U konkretnom slučaju tužilac je u navedenom periodu radeći svoje poslove učinio brojne nepravilnosti u radu. Naime, nakon što je 28.06.2013. godine došlo do propusta u radu tužene, budući da nije proknjižen platni nalog preduzeća JKP „...“ iz ..., šef računovodstva preduzeća zatražio je 24.07.2013. godine od ... filijale, ovde tužioca da se sačini „obaveštenje“ banke o danu izvršenog knjiženja spornog naloga za prenos. Kako je tužilac bio u obavezi da obavlja poslove evidencije događaja operativnih rizika, što proizilazi iz zaključenog Aneksa Ugovora o radu od 09.01.2004. godine, kao i u obavezi da radi u skladu sa Procedurama, u konkretnom slučaju u skladu sa Porcedurom Upravljanje operativnim rizicima, u kojoj je opisan način evidentiranja događaja koji predstavljaju operativni rizik u skladu, sa kojom procedurom je tužilac kao ... Filijale bio upoznat, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilac 24.07.2013. godine zvanično saznao za predmetni događaj, te da je obaveza tužioca bila da odmah tog dana, a najkasnije trećeg radnog dana u avgustu evidentira predmetni događaj kao operativni rizik u za to propisanu Bazu podataka, i sam događaj ažurira do njegovog zatvaranja, a što tužilac nije preduzeo sve do donošenja osporenog rešenja o otkazu Ugovora o radu, već je to učinio tek naknadno nakon prijema opomene pred utuženje od 23.09.2013. godine (koju je JKP „Komnis“ uputio tuženoj i u kojoj je navedeno da je preduzeće početkom godine sa Poreskom upravom zaključilo reprogram poreskog duga, da je bilo uvršćeno u proceduru za uslovni otpis kamate i mirovanja poreskog duga ako redovno, do kraja tekućeg meseca uplaćuje doprinose za prethodni mesec, ali da je zbog neproknjiženog naloga od strane tužene ispalo iz pomenute procedure, te da je 23.09.2013. godine primilo izvršno rešenje Poreske uprave o prinudnoj naplati novčanog duga, zbog čega je račun preduzeća u blokadi). Naime, nakon prijema navedene opomene tužilac je 23.09.2013. godine podneo prijavu vanrednog događaja koju nije evidentirao u Bazu operativnih rizika, iako je od neposrednog rukovodioca dobio nalog da navedenu radnju izvrši, a navedeni događaj tužilac nije evidentirao ni kasnije, sve do prestanka radnog odnosa, iako je bio jedina osoba koja je u Filijali ... imala pristup pomenutoj bazi, što je sve detaljno opisano i precizirano vremenom, mestom i načinom izvršenja svake radnje u rešenju o otkazu ugovora o radu, a što jeste nesavesno i nemarno ponašanje, odnosno ponašanje sa krajnjom nepažnjom u vršenju radnih obaveza, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud. Imajući u vidu navedeno pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je ocenio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno i zakonito. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi poslodavac je tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu. Kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, to nema osnova da tužilac bude vraćen na rad kod tuženog u smislu člana 191. Zakona o radu. Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić