Odbacivanje revizije u sporu za naknadu štete zbog povrede na radu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, u usvajajućem delu, primenom člana 164. Zakona o radu i čl. 154, 173, 174, 177. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu, koju je pretpeo na radu izvodeći sečenje furnira na poluautomatskim makazama, usled čega je zadobio tešku telesnu povredu - amputaciju tri prsta desne ruke i trpeo fizičke bolove, strah i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti prema stepenu intenziteta i trajanja utvrđenih iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka medicine rada. Šteta koju je tužilac pretpeo je u uzročno posledičnoj vezi sa propustom tuženog da u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu obezbedi odgovarajuće bezbedne uslove rada, odnosno da redovno kontroliše ispravnost mašine i da unapred spreči svaki rad na istoj od strane radnika, jer je mašina kritičnom prilikom i nedelju dana pre povređivanja tužioca bila u kvaru. Odluka je doneta nakon ocene da ne postoji doprinos tužioca nastanku štete, kao i da nisu ispunjeni uslovi za potpuno ili delimično oslobađanje tuženog odgovornosti za štetu.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored toga, primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, ukazuje se na pitanja procesnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred prvostepenim sudom, što nisu razlozi za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1 ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st. 1.i 3.)

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 20.09.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 640.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na dozvoljenost revizije nije od uticaja to što je pobijanom drugostepenom presudom delimično preinačena prvostepena presuda. Smisao pravila o dozvoljenosti revizije kod preinačenja je da je preinačenje izvršeno na štetu revidenta. U ovom slučaju je odluka preinačena u korist revidenta, jer je smanjena njegova obaveza naknade nematerijalne štete, pa se ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije. Ni činjenica da je odluka o troškovima postupka pobijanom drugostepenom presudom preinačena ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković