Odbijanje revizije poslodavca u sporu radi poništaja rešenja o otkazu

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je na osnovu ugovora o radu o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti od 29.04.2013. godine kod tužene obavljao poslove ...-... . Tužena je 23.07.2013. godine dostavila tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. U upozorenju je navedeno da tužilac ne ostvaruje rezultate rada, odnosno neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze, a da je to sve činio u periodu od 01.07. do 08.07.2013. godine. U upozorenju tužena se poziva na odredbe člana 189. tačka 2. Zakona o radu. Tužiocu je ugovor o radu otkazan rešenjem od 25.09.2013. godine na osnovu člana 179. tačka 1. Zakona o radu, gde je u izreci rešenja navedeno da je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na mestu na koje je raspoređen. Dalje je navedeno da tužilac nije proknjižio dokumentaciju o ažurnosti knjigovodstvenih evidencija po svim izvorima finansiranja za period od 01.01.2013. do 15.08.2013. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da su ispunjeni uslovi za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, iz razloga što je u upozorenju navedeno da je tužilac vršio povrede radnih obaveza u periodu od 01.07. od 08.07.2013. godine, a u rešenju da ne ostvaruje rezultate rada u periodu od 01.01.2013. do 15.08.2013. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluke nižestepenih sudova su zanovane na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 179. tačka 1. Zakona o radu koji je važio u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Tačkom 2. navedene zakonske odredbe, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema članu 180. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1. do 6. ovog zakona, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Saglasno navednom, da bi neki otkazni razlog mogao biti primenjen, poslodavac mora utvrditi činjenice i razjasniti okolnosti za koje zakon vezuje njegov nastanak. Povreda radne obaveze se identifikuje zavisno od načina, mesta i vremena izvršenja. Način, mesto i vreme učinjene povrede radne obaveze moraju biti naznačeni u otkazu. U konkretnom slučaju u upozorenju je navedeno da je tužilac vršio povrede radnih obaveza u periodu od 01.07. do 08.07.2013. godine, dok je u rešenju o otkazu navedeno da tužilac ne ostvaruje rezultate rada u obavljanju poslova na mestu na koje je raspoređen i da je takva situacija bila u periodu od 01.01.2013. do 15.08.2013. godine. Iz navedenog proizilazi da tužena nije utvrdila odlučne činjenice koje su to knjigovodstvene evidencije i po kojim izvorima finansiranja, kada su one izvršene, a u kom roku je tužilac bio dužan da proknjiži dokumentaciju i na kraju da utvrdi krivicu tužioca za navedene propuste. Imajući u vidu da u upozorenju stoji da je povreda radne obaveze učinjena u periodu od 1.7. do 8.7.2013. godine, a u rešenju je navedeno da je to bilo u periodu od 1.1.2013. godine do 15.8.2013. godine, proizilazi i da je nastupila zastarelost pokretanja postupka za otkaz ugovora o radu, te imajući u vidu različite datume iz rešenja i upozorenja o otkazu ugovora o radu tužiocu nije bilo omogućeno da se izjasni o povredama radne obaveze koje mu se stavljaju na teret.

Tužilac je u toku postupka isticao da je program koji je trebalo koristiti za knjiženje bio neispravan, što tužena nije sporila, s tim što je tvrdila da je od maja meseca taj program bio ispravan. Međutim, tužena nije utvrdila činjenično stanje koje se odnosi na period posle maja meseca, a to je koje su bile tužiočeve obaveze, koje je rokove trebalo da poštuje, i po proteku tih rokova da tužilac svoje obaveze nije izvršio. Stoga u situaciji kada tužena nije postupala u skladu sa odredbama zakona koje propisuju uslove pod kojima poslodavac može zaposlenom dati otkaz ugovora o radu, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu poništili, kao nezakonito.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane drugostepene presude Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić