Zakonitost otkaza zbog ukidanja radnog mesta kao organizacione promene

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/10-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/20 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog po osnovu zaključenog ugovora o radu od 01.08.2012. godine i obavljala je poslove na radnom mestu „prodavac grupe II“ u poslovnom prostoru MC „...“, s tim što je bila odsutna u kontinuitetu od aprila 2016.do 12.02.2021. godine. Tokom 2020. godine, kod tuženog je došlo do smanjenog obima posla, a tim i smanjene potrebe za radnom snagom u svim maloprodajnim objektima tužene, zbog čega je tuženi 04.01.2021. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je, između ostalih i u maloprodajnom objektu .. u kom je tužilja radila, smanjen broj izvršilaca i sistematizovano ukupno pet radnih mesta i to: 1 izvršilac na radnom mestu poslovođe i 4 izvršioca na radnom mestu „prodavac I grupe“, dok je radno mesto „prodavac grupe II“ ukinuto na nivou celog kolektiva. Rešenjem tuženog od 12.02.2021. godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 01.08.2012. godine usled prestanka potrebe za obavljanje poslova na kojima tužilja radi, usled tehničkih, ekonomskih i organizacionih promena i smanjenja obima poslova, u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Takođe, navedenim rešenjem konstatovano je da poslodavac nema mogućnosti da zaposlenoj obezbedi neku od mera zapošljavanja kod poslodavca niti ima mogućnosti da tužilju rasporedi na drugo radno mesto u drugoj organizacionoj jedinici jer nema slobodnih radnih mesta „prodavac I grupe“, a radno mesto „prodavac grupe II“ je ukinuto u svim maloprodajnim objektima. Istovremeno tužilji je utvrđeno pravo na isplatu otpremnine u iznosu od 100.153,00 dinara.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu kada su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj kao nezakonitog rešenja otkaza ugovora o radu od 12.02.2021. godine, nalazeći da je tužilji radni odnos prestao u zakonito sprovedenom postupku, zbog čega je neosnovan i njen zahtev za naknadu materijalne štete u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu. Po stanovištu nižestepenih sudova, da bi otkaz iz ovog razloga bio zakonit, potrebno je da je kod poslodavca došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena usled kojih je prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili došlo do smanjenog obima posla kao i da je poslodavac pre otkaza ugovora o radu zaposlenoj isplatio otpremninu. Naveden promene moraju biti izražene u Pravilniku organizacije i sistematizacije poslova kod poslodavca ili nekom drugom aktu kojim poslodavac utvrđuje organizacione delove i vrste poslova koji se obavljaju kod poslodavca, vrstu i stepen stručne spreme kao i druge uslove koji moraju biti ispunjeni za rad na tim poslovima. U konkretnom slučaju tuženi je kao poslodavac, prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, u svemu postupio u skladu sa odredbama Zakona kojima je regulisan postupak rešavanja viška zaposlenih, pri čemu tuženi nije bio u obavezi da donese program reševanja viška zaposlenih u smislu člana 153. Zakona o radu jer je ukinuto jedno radno mesto sa jednim izvršiocem. Takođe, tuženi nije postupio suprotno odredbi člana 182. stav 1. Zakona o radu jer na poslovima koje je tužilja obavljala a koji su opštim aktom tužene ukinuti, nije zaposlio druga lica.

Po oceni Vrhovnog suda pobijana presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, kod tužene je zbog smanjenog obima posla došlo do organizacionih promena koje su dovele do smanjenja ukupnog broja zaposlenih u svim organizacionim jedinicama. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 04.01.2021. godine, tužena je ukinula radno mesto „prodavac grupe II“ na kom radnom mestu je tužilja obavljala rad. Suprotno revizijskom navodima, u situaciji kada je radno mesto ukinuto poslodavac nije u obavezi da primeni kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, jer se odredbe Zakona o radu kojim se reguliše višak zaposlenih primenjuju samo u slučaju smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu. Međutim, u ovom slučaju to ne stoji jer je radno mesto na kom je tužilja obavljala posleve ukinuto pa stoga tuženi kao poslodavac nije bio u obavezi da primeni bilo kakve kriterijume prilikom oglašavanja tužilje kao lica za kojim je prestala potreba. Ukidanje radnog mesta na kome je tužilja obavljala poslove predstavlja organizacioniu promenu koja je dovela do prestanka potrebe za njenim radom, a kako shodno važećem pravilniku, nema poslova na koje bi tužilja mogla biti raspoređena obzirom da nema slobodnih radnih mesta „prodavac grupe I“ to je tužilji od strane tužene na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu otkazan ugovor o radu, zbog čega i po oceni Vrhovnog suda nema mesta poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog. Kako je tužilji prilikom otkaza ugovora o radu isplaćena otpremnina, postupak otkaza po navedenom osnovu sproveden je u svemu u skladu sa zakonom.

Obzirom da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je neosnovan i zahtev tužilje za naknadu štete u iznosu od 7 neisplaćenih zarada odnosno 236.530,00 dinara, shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu člana 407. stav 2. ZPP, te ove navode Vrhovni sud nije ispitivao.

Primenom člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije detaljno obrazlagao presudu obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi koje je u potpunosti ocenio drugostepeni sud.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković