Odbacivanje revizije u sporu za uplatu doprinosa za PIO

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., naselje ..., čiji je punomoćnik Goran Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, Beograd, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 222/25 od 23.01.2025. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 12.02.2025. godine, u sednici održanoj 18.12.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 222/25 od 23.01.2025. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 12.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 222/25 od 23.01.2025. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 12.02.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21726/21 od 20.05.2024. godine, koja je ispravljena rešenjima od 14.08.2024. godine i 16.09.2024. godine, stavom prvim i drugim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku tužilje od 05.01.2024. godine i obavezan je tuženi da na ime i za račun tužilje uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunate na najnižu mesečnu osnovicu za uplatu doprinosa u iznosu od 472.387,88 dinara i iznosima, periodu i sa zateznom kamatom kao u njenom sadržaju. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da nakon izvršenih uplata iz stava prvog izreke presude nadležnom republičkom fondu za PIO u ime i za račun tužilje popuni i podnese prijavu podataka i utvrđivanje staža osiguranja zarade, naknade zarade osnovice osiguranja i visine utvrđenih doprinosa „Obrazac M4“ za period radnog angažovanja iz stava prvog izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 214.248,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja uslova za izvršenje do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 222/25 od 23.01.2025. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 12.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda sa ispravkama, u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog zahtevajući naknadu troškova.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist tužilje, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava. Revizijom tuženog osporava se utvrđeno činjenično stanje, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP. Takođe, revizija je izjavljena i zbog bitne povrede postupka, odnosno posredno ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ali to ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa u korist tužilje podneta je 21.03.2021. godine, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS, pa je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu trećem izreke.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković