Zakonitost otkaza ugovora o radu osobi sa invaliditetom zbog nesposobnosti

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred prvostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbi člana 441. i člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizija ne sadrži konkretizovane navode o relativno bitnoj povredi oredaba parničnog postupka učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac (rođen ...1978. godine) ima treći stepen Tehničke škole obrazovnog profila ..., kao i uverenje Srednje vojne škole sa zvanjem podoficir tehničke službe KoV, specijalnost: ... od 19.07.1997. godine. Kao profesionalnom vojnom licu tužiocu je rešenjem Republičkog fonda PIO od 19.06.2015. godine utvrđeno pravo na invalidsku penziju, jer od 15.10.2014. godine postoji potpuni gubitak radne sposobnosti kao posledica bolesti. Tuženi obavlja delatnost proizvodnje i prodaje municije. Zbog prirode delatnosti okarakterisan je kao fabrika visokog rizika.

Stranke su 31.03.2018. godine, zaključile ugovor o radu na određeno vreme do tri meseca, kojim je tužilac zasnovao radni odnos na poslovima referenta bezbednosti i PPZ u Grupi za poslovnu bezbednost i PPZ u Odeljenju za opšte poslove, Sektoru za pravne, opšte poslove i ljudske resurse. Na ovom radnom mestu predviđeno je preduzimanje mera zaštite tajnosti podataka, saradnja sa nadležnim organima u vezi obavljanja ovih poslova, fizičko-tehničko obezbeđenje i zaštita objekata, sredstava i zaposlenih, vođenje administrativno-tehničkih poslova vezanih za sprovođenje mera obezbeđenja, sprovođenja mera protivpožarne zaštite i obavljanje drugih poslova po nalogu direktora kome je odgovoran za rad. Usledilo je zaključenje još četiri aneksa ugovora o radu na određeno vreme za iste poslove, a aneksom ugovora koji su stranke zaključile 19.06.2019. godine, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme počev od 28.06.2019. godine, na istim poslovima.

Tuženi je u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 104/13, 42/15 i 87/18) doneo odluku 07.08.2020. godine, kojom je formirao komisiju i pokrenuo postupak nabavke oružja i dobijanja licence za obavljanje poslova samozaštitne delatnosti za zaposlene u grupi za poslovnu bezbednost i protivpožarnu zaštitu. Rešenjem nadležnog upravnog organa od 12.10.2020. godine, tuženom je izdata licenca za vršenje poslova samozaštitne delatnosti, pa je zbog potrebe rukovanja vatrenim oružjem tuženi tužioca i još trojicu zaposlenih na poslovima referenta bezbednosti PPZ uputio na lekarski pregled u zdravstvenu ustanovu Zavod „Egzakta medika“ iz Čačka. U izveštaju navedenog zavoda od 11.08.2020. godine navodi se da kod tužioca postoje patološka stanja koja predstavljaju kontraindikaciju za rad, pa da u skladu sa rešenjem Fonda PIO, Filijala Užice od 19.06.2015. godine nije sposoban za rad. Tuženi je zatim od Zdravstvenog centra Užice, OJ Dom zdravlja u Požegi zatražio davanje dodatnog stručnog mišljenja o zdravstvenoj sposobnosti i postojanju mogućnosti tužioca da nastavi da radi kod tuženog. U dobijenom izveštaju od 06.10.2020. godine navodi se da je tužilac ostvario pravo na invalidsku penziju kao profesionalno vojno lice, da su poslovi koje sada obavlja čuvar sa nošenjem oružja u tri smene identični uslovima profesionalnog vojnika za koje poslove tužilac nije sposoban.

Tuženi je spornim rešenjem od 16.10.2020. godine, tužiocu otkazao ugovor o radu sa 30.10.2020. godine iz razloga što prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta nije mogao da mu obezbedi poslove prema postojećoj radnoj sposobnosti. Pre prestanka radnog odnosa 29.10.2020. godine tuženi je tužiocu isplatio otpremninu. Veštačenjem komisije Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ iz Beograda utvrđeno je da je kod tuženog bilo sistematizovanih poslova na radnim mestima koja nisu sa povećanim rizikom za čije obavljanje je tužilac sposoban, i to na poslovima kontrolora za čaure i zrna municije i kontrolora kompletiranja i pakovanja municije, ali su sva radna mesta u vreme prestanka radnog odnosa tužioca bila popunjena. Na pojedinim mestima radili su zaposleni na određeno vreme.

Imajući u vidu ovako utvrđene činjenice prvostepeni sud, pozivom na odredbe člana 179. stav 5. tačka 1, člana 185. stav 1, člana 81, člana 101. i člana 158. stav 1. Zakona o radu nalazi da je pobijano rešenje doneto u skladu sa zakonom. Tuženi, poslodavac čija je delatnost proizvodnja i prodaja municije, zaposlio je tužioca kada je on već imao procenjeni invaliditet od strane nadležnog organa veštačenja Republičkog fonda PIO. Međutim, nakon organizacionih promena i potrebe da zaposleni na poslovima zaštite nose oružje, tužilac zbog zdravstvenih smetnji zbog kojih mu je već određena invalidska penzija nije bio u mogućnosti da dalje obavlja poslove za koje je zasnovao radni odnos. Pošto tuženi nije bio u mogućnosti da mu obezbedi drugi posao prema radnoj sposobnosti, nastupili su zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu kao tehnološkom višku.

Drugostepeni sud prihvata kao merodavne materijalnopravne odredbe na kojima je prvostepeni sud zasnovao svoju odluku, ali nalazi da su osim ovih odredbi za sporni odnos merodavne odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“ br. 36/09, 32/13 i 14/22), po kojima se zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja (član 9. stav 1.); nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i održanja zaposlenja daje organ veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja (član 9. stav 3.); rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, kao povereni posao, na osnovu nalaza i mišljenja i ocene organa veštačenja iz stava 3. ovog člana (član 9. stav 5.). Pošto do momenta donošenja osporenog rešenja radna sposobnost tužioca nije bila predmet ocene tuženi, poslodavac nije mogao da postupi po imperativnoj odredbi iz člana 101. Zakona o radu, pa samim tim ni da tužioca kao zaposlenog oglasi tehnološkim viškom. Uz to, po oceni drugostepenog suda otkaz je nezakonit po odredbama člana 33. stavova 3. i 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“ br. 101/05 ... 113/17), po kojima je poslodavac dužan da zaposlenog premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima, a neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. Najzad, kod utvrđenja da je tužilac mogao da obavlja određene poslove kod tuženog, ali da su sva radna mesta bila u momentu otkaza ugovora o radu popunjena, po stanovištu tog suda rešenje je nezakonito i iz razloga što je tužilac imao prednost nad zaposlenima koji su radili na određeno vreme kod tuženog.

Po stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio postavljeni tužbeni zahtev.

Činjenično je utvrđeno da je tužiocu, kao profesionalnom vojnom licu, rešenjem Republičkog fonda PIO od 19.06.2015. godine utvrđeno pravo na invalidsku penziju zbog gubitka radne sposobnosti, te da je nakon toga ostvario pravo na zapošljavanje kao invalid kod tuženog. U vreme zasnivanja radnog odnosa invaliditet tužioca već je bio utvrđen od strane nadležnog organa veštačenja prilikom priznavanja invalidske penzije.

Prema članu 21. Zakona o invalidskom i penzijskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 34/03 ... 86/19) invalidnost postoji, između ostalog, kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, koji se ne može otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“ br. 36/09, 32/13 i 14/22), ovim zakonom uređuju su: podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada, procena radne sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom;... (član 1.); osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, koje se suočava sa socijalnim ili drugim ograničenjima od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja i koje nema mogućnosti ili ima smanjenu mogućnost da se, pod ravnopravnim uslovima, uključi na tržište rada i da konkuriše za zapošljavanje sa drugim licima (član 3. stav 1.); osoba sa invaliditetom, u skladu sa ovim zakonom može da ostvari pravo na zapošljavanje pod opštim uslovima, odnosno na zapošljavanje pod posebnim uslovima (član 6. tačke 4. i 5.); procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova, za samostalno ili u službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili posebnim uslovima (član 8. stav 1.); osobi sa invaliditetom kojoj nije procenjena radna sposobnost ista se, u cilju utvrđivanja mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, procenjuje u skladu sa ovim zakonom (član 8. stav 2.); zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja (član 9. stav 1.); izuzetno zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju (član 9. stav 2.); nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja daje organ veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja (član 9. stav 3.); rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja iz stava 3. ovog člana (član 9. stav 4.).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18) propisano je da je zaposlenom – osobi sa invaliditetom poslodavac u obavezi da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom (član 101.); da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona (član 102. stav 1.); ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona (član 102. stav 2.); zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili do smanjenja obima posla (član 179. stav 5. tačka 1.).

Odredbom člana 2. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 91/15 i 113/17) propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje pri obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Srbije i obavljanju policijskih i poslova zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnosti državnog organa, kao i obavljanju poslova zaštite i spasavanja koje obavljaju i drugi subjekti u skladu sa posebnim zakonom, a kojima su pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pri obavljanja te službe i tih poslova uređena posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona.

U konkretnom slučaju, tužilac je u vreme zasnivanja radnog odnosa kod tuženog na poslovima referenta bezbednosti i PPZ bio korisnik invalidske penzije. Osnov za dobijanje penzije je mišljenje nadležnog organ veštačenja Republičkog fonda PIO, koji je utvrdio da je tužilac u potpunosti izgubio radnu sposobnost za profesionalnu vojnu službu. Nakon organizacionih promena kod tuženog uslovljenih dobijanjem licence za vršenje poslova samozaštitne delatnosti koja podrazumeva nošenje oružja prestala je mogućnost da tužilac nastavi da obavlja poslove radnog mesta referenta bezbednosti i PPZ. Tuženi nije imao mogućnosti da tužiocu obezbedi obavljanje drugih poslova prema postojećoj sistematizaciji. Navedene činjenica vode zaključku da je pobijano rešenje zakonito.

Naime, iz navedenih odredbi Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, kao povereni posao u situaciji kada osobi sa invaliditetom nije procenjena radna sposobnost. U konkretnom slučaju kod tužioca je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti prilikom priznavanja prava na invalidsku penziju. Ovu procenu izvršio je organ veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je nadležan za davanje nalaza, mišljenja i ocene i u slučaju kada rešenje o proceni radne sposobnosti prvi put donosi organizacija za poslove zapošljavanja, pa je neprihvatljivo stanovište drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za otkaz ugovora o radu. U postupku je na osnovu nalaza veštaka utvrđeno da tužilac nema radnu sposobnost da radi na poslovima zaštite u tri smene sa oružjem, kao i da su kod tuženog postojali sistematizovani poslovi koje je on mogao da obavlja sa svojom radnom sposobnošću, ali da su sva radna mesta na tim poslovima u vreme prestanka radnog odnosa tužioca bila popunjena. Stanovište drugostepenog suda da je tužilac imao prednost nad zaposlenima koji su radili na osnovu zaključenih ugovora o radu na određeno vreme nema uporišta u zakonu. Pošto tuženi nije mogao da tužiocu obezbedi odgovarajući posao kao osobi sa invaliditetom, pobijano rešenje tuženi je doneo u skladu sa ovlašćenjem iz člana 102. stav 2. Zakona o radu.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke. Tuženom je u skladu sa postavljenim zahtevom dosuđen kao opravdan trošak revizijskog postupka od 49.500,00 dinara, koji čini nagrada za sastav revizije.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

amenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković