Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o disciplinskoj meri

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 165/2022
01.03.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici u revizijskom postupku Aleksandar Lazić i Sanja Filimonović, advokati iz ..., protiv tužene Tehničke škole u Obrenovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije, radi poništaja rešenja o izrečenoj meri novčane kazne, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2505/2020 od 17.09.2021. godine, u sednici održanoj 01.03.2023. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2505/2020 od 17.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2505/2020 od 17.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P1 3/2018 od 24.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se ponište rešenja tužene br. .. od 01.12.2017 godine i Školskog odbora tužene kojim je tužilji izrečena mera novčane kazne zbog povrede radne obaveze u visini od 35% od zarade isplaćene za mesec u kome se donosi odluka, u trajanju od 6 meseci obustavom od zarade. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 131.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2505/2020 od 17.09.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužilje odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu da pitanje poništaja rešenja o izrečenoj meri novčanog kažnjavanja predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primenjenih odredaba članova 141. - 143. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br.72/09...62/16). Pored navedenog, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse. Revizijski navodi tužene o činjeničnom stanju ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Osim toga, bitne povrede postupka na koje se poziva revident nisu zakonski osnov zbog koga se može izjaviti posebna revizija.