Odbacivanje revizije poslodavca u sporu o isplati naknade za stalnost zaposlenima
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju tuženog poslodavca kao nedozvoljenu u sporu o isplati naknade za stalnost. Sud je zaključio da ne postoje razlozi za izuzetnu reviziju, a vrednost spora je ispod zakonom propisanog cenzusa.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1651/2020
23.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, svih iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog „Gorenje aparati za domaćinstvo“ d.o.o. Valjevo, čiji je punomoćnik Veran Panić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 50/20 od 17.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 23.09.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 50/20 od 17.01.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 50/20 od 17.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 131/19 od 23.10.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA iz … i obavezan tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine, isplati iznos od 13.858,89 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, kao što je navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB iz ... i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine, isplati iznos od 13.697,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, kao što je navedeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca VV iz ... i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine, isplati iznos od 13.375,45 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, kao što je navedeno ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca GG iz ... i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine, isplati iznos od 12.892,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, kao što je navedeno ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca DD iz ... i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine, isplati iznos od 10.958,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, kao što je navedeno ovim stavom izreke. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima kao solidarnim poveriocima isplati naknadu troškova postupka u iznosu od 123.184,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.10.2019. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 50/20 od 17.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom izreke i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu šestom izreke, u kom je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 123.184,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka u ostalom delu stava šestog izreke prvostepene presude tako što je u ovom delu odbijen kao neosnovan zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od presuđenja do izvršnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu tužilaca na isplatu posebnog primanja (naknade za stalnost) kojim se podstiče radna motivacija zaposlenih u cilju postizanja povoljnijih rezultata poslovanja poslodavca, a što je propisano Pravilnikom o radu kao opštim aktom tuženog. Imajući u vidu da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju shodno članu 404. stav 1. ZPP, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stavi, podneta je 06.05.2019. godine. Vrednost predmeta spora najvišeg dela pobijane pravnosnažne presude je 13.858,89 dinara.
U ovom imovinskopravnom sporu, tužbeni zahtevi se odnose na novčano potraživanje pri čemu tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, te se vrednost pojedinačnih tužbenih zahteva na osnovu analogne primene člana 30. stava 2. ZPP ne sabira. Kako najviša vrednost predmeta spora koji se pobija revizijom ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija nedozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić