Ukidanje presude o preobražaju radnog odnosa zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tuženog ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaključio prvi ugovor o radu na određeno vreme sa tuženim u trajanju do 24 meseca, sa početkom rada 13.02.2015. godine na poslovima „...''. Potom je između parničnih stranaka 18.07.2016. godine zaključen novi ugovor o radu pod br. ../2016 na period od 8 meseci, sa početkom rada 08.07.2016. godine, za obavljanje poslova ''...“. Zaključenjem tog ugovora prestalo je važenje ugovora o radu br. ..2015 od 12.02.2012. godine, iz razloga usklađivanja sa novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog usvojenog 31.05.2016. godine. Nakon toga, tuženi je rešenjem br. ../2017 od 10.02.2017. godine konstatovao prestanak radnog odnosa tužiocu, zaključno sa 12.02.2017. godine, jer je protekao rok od 24 meseca ukupnog radnog angažovanja, računajući i vreme provedeno na radu po osnovu prvog ugovora o radu. Po prestanku radnog odnosa na određeno vreme, usled potrebe za obavljanje poslova privremenog karaktera koji ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, tuženi je sa tužiocem zaključio ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova br. ../2017 od 13.02.2017. godine, na poslovima „...''. Taj ugovor otkazan je tužiocu 28.02.2017. godine donošenjem rešenja br. ../2017.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i utvrđenje da je on zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, počev od 13.02.2017. godine, odbio, primenom odredbe člana 37. stav 1., u vezi člana 197. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ...75/2014), nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa, pošto poslovi koji su privremenog i povremenog karaktera predstavljaju oblik radnog angažovanja van radnog odnosa, a taj ugovor, po mišljenju prvostepenog suda, nije zaključen suprotno članu 197. Zakona o radu, jer se u konkretnom slučaju radilo o radnom mestu koje nije sistematizovano Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 32-115/1 od 31.05.2016. godine, pošto taj Pravilnik ne predviđa radno mesto ''...“. Po oceni prvostepenog suda, rešenje tuženog br. ../2017 od 10.02.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan (poslednji) ugovor o radu na određeno vreme br. ../2016 zaključen 18.07.2016. godine, je deklarativno, jer se njime konstatuje da je istekao rok na koje je zasnovao radni odnos u ukupnom trajanju do 24 meseca u periodu od 13.02.2015. godine do 12.02.2017. godine, pa kako tužilac kod tuženog nije nastavio da radi još pet radnih dana po isteku ugovora na određeno vreme, jer je u periodu od 13.02.-28.02.2017. godine obavljao poslove nesistematizovanog radnog mesta privremenog karaktera, prvostepeni sud je zaključio da je njegov tužbeni zahtev neosnovan.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio, tako što je poništio, kao nezakonito, rešenje o otkazu ugovora o radu br. ../2017 od 10.02.2017. godine i utvrdio da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, počev od 13.02.2007. godine, nalazeći da je tuženi, kao poslodavac, kombinacijom ugovorom o radu i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, zapošljavao tužioca na istim ili sličnim poslovima, kršeći zakonske odredbe, jer je očigledno da je imao potrebu za radom tužioca u dužem vremenskom periodu. Po oceni drugostepenog suda, radi se o zloupotrebi prava od strane poslodavca koja je zabranjena, te je imajući u vidu činjenicu da je tužilac neprekidno radio kod tuženog duže od dve godine, a da je poslodavac zloupotrebljavao Zakon o radu, sledi da su se stekli uslovi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu, za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, pa je zbog toga činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 197. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 sa izmenama i dopunama), propisano je da propisano je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme, do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije (stav 1.). Ugovor iz stava 1. ovog člana Zakona, zaključuje se u pisanom obliku (stav 2.). Na osnovu odredbe člana 37. istog Zakona, ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.). Poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. tog člana Zakona, na osnovu kog se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period za koji, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.). Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog Zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, kao jedna od mera fiskalne konsolidacije, ustanovljena je članom 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (''Službeni glasnik RS'', br. 108/2013 od 06.12.2013. godine), koje izmene su stupile na snagu 07.12.2013. godine. Tim Zakonom, u članu 27.e) dodati su novi stavovi 34. i 35., kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava Zakona, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Navedena odredba člana 27.e), stav 34. Zakona o budžetskom sistemu, novelirana je kasnijim izmenama i dopunama (''Službeni glasnik RS'', br. 142/2014 ... 149/2020), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2016. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 103/2015), zatim do 31.12.2017. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 99/16), do 31.12.2018. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 113/17), do 31.12.2019. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 95/18 ... 31/19), odnosno do 31.12.2020. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 72/2019 ... 149/2020). Na osnovu odredbe člana 105. Zakona o budžetskom sistemu, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa tim Zakonom, primenjuju se odredbe ovog Zakona.

Dakle, odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, kod korisnika javnih sredstava, osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnog organa Vlade, su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu, koje propisuju uslove za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu odredbe člana 105. tog Zakona.

U konkretnom slučaju, tuženi se, u odgovoru na tužbu, izjasnio da je on korisnik javnih sredstava i da mu je za prijem u radni odnos potrebna saglasnost Komisije za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje, koje se odnosi na broj lica koje tuženi može da primi u radni odnos, ili na broj lica koje angažuje. Tu činjenicu drugostepeni sud nije imao u vidu pri odlučivanju pobijanom presudom, pa nije utvrđeno da li je u vreme kada su se eventualno stekli uslovi za preobražaj radnog odnosa tužioca iz određenog vremena u radni odnos na neodređeno vreme u smislu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu, postojala saglasnost nadležnog organa Vlade data tuženom za zapošljavanje i dodatno radno angažovanje, ili to nije slučaj, a od te činjenice zavisi odluka o tužbenom zahtevu tužioca.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud pri ponovnom odlučivanju o žalbi tužioca, postupi po nalogu iz ovog rešenja, kako bi imao mogućnost da donese pravilnu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković