Presuda Vrhovnog kasacionog suda o pravu na naknadu za ishranu tokom terenskog rada

2005. i za 2006. godinu sa zakonskim zateznim kamatama od određenih datuma do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima AA, BB, VV i GG solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 463.160,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3222/19 od 28.11.2019. godine odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, dok je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocima AA, BB, VV i GG umesto iznosa od 463.160,00 dinara, solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 697.500,00 dinara, i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio posebnu reviziju iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno novog tumačenja prava.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse u odlučivanju o tužbenim zahtevima iz istovetnog činjeničnog i pravnog osnova.

Revizijom pobijana presuda doneta je bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Nižestepeni sudovi su o tužbenim zahtevima za isplatu po osnovu ishrane za vreme rada i boravka na terenu, za period od 01.01.2005. godine do 31.12.2006. godine, odlučili na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je svaki od tužilaca proveo na radu na terenu ukupan broj dana u 2005.-oj godini i ukupan broj dana u 2006.-oj godini, za šta su im od strane tuženog poslodavca isplaćeni utvrđeni novčani iznosi na ime naknade za povećane troškove rada i boravka na terenu, i da im je tuženi obezbedio smeštaj na terenu, dok im nije obezbedio ishranu na terenu. Vrednost jednog toplog obroka dnevno tužiocima je isplaćena kroz zaradu, dok za dva obroka dnevno nije. Pravnosnažnom presudom je svakom od tužilaca dosuđen za period od 01.01. do 22.09.2005. godine iznos u visini dve dnevne naknade za mesečnu ishranu u toku rada predviđene odredbama člana 30a stav 1. tačka 1. Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“, br 22/97… i 32/01), i to u odsustvu posebnog propisa kojim je predviđena visina tih troškova, i dalje od stupanja na snagu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, br. 37/94…81/05) po odredbi člana 23v stav 1. tačka 4. Uredbe, za period od 23.09.2005. godine do 31.12.2006. godine, u visini 2/3 razlike između terenskog dodatka od 3% i dnevnice za službeno putovanje u vrednosti od 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, s tim što je za osnovicu uzeta najniža zarada (za mesec februar) u 2005.- oj godini i u 2006.-oj godini.

Međutim, o potraživanjima tužilaca za isplatu po osnovu ishrane za vreme boravka i rada na terenu za 2005.- u godinu, nižestepeni sudovi odlučili su na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što je posledica pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su zaposleni kod tuženog, koji prema odredbama člana 1. stav 3. i člana 17. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 20/92…49/99) i odredbama člana 1. stav 2. i člana 34. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“ br. 79/05) ima status posebne republičke organizacije, kao organizacionog oblika državne uprave.

Način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja postavljenih i zaposlenih lica u posebnim organizacijama u utuženom periodu bio je uređen Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama (član 1. tačka 1.) Odredbama člana 5. stav 1. tačka 4) i stav 2. tog zakona je bilo propisano da dodatak na platu pripada za dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koji se obračunava i isplaćuje u visini utvrđenoj propisima o radu.

Propis kojim su u utuženom periodu bili utvrđeni visina, uslovi i način isplate određenih naknada i drugih primanja zaposlenih u državnim organima jeste Uredba o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, br. 37/94…37/01) (član 1.), kojom je bilo propisano da dodatak na platu za rad na terenu obuhvata troškove za smeštaj i ishranu (član 16. stav 2.) i da dnevni dodatak za rad na terenu iznosi 3% od prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike isplaćene prema poslednjem konačno objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan isplate (član 17.).

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, br. 81/05) stupila je na snagu 01.10.2005. godine. Njome je brisan član 16. i član 17. Uredbe i dodat član 23v koji u stavu 1. tačka 4) propisuje da se dodatak na platu isplaćuje za povećane dnevne troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) – u iznosu od 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana, u terenski dodatak ulaze i troškovi smeštaja i ishrane, ali najviše do iznosa naknade za dnevnicu za službeno putovanje i troškove noćenja (član 6. i 7. ove uredbe). Citirana odredba člana 23v stav 1. tačka 4. u prečišćenom tekstu Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, broj 95/05) sadržana je u članu 23. tačka 4).

Na osnovu iznetog proizilazi zaključak da je tužiocima naknada troškova za ishranu za vreme rada i boravka na terenu za period od 01.01.2005. godine do 30.09.2005. godine bila uračunata u terenski dodatak u propisanoj visini po članu 17. tada važeće Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica, time i isplaćena, te im posebna naknada za ishranu na radu na terenu u tom periodu ne pripada. Prema utvrđenom činjeničnom stanju ne može se razgraničiti koliko je dana koji od tužilaca proveo na radu na terenu u 2005.-oj godini od 01.10.2005. godine, odnosno od stupanja na snagu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“, br. 81/05), kojom je za slučaj da nije obezbeđen smeštaj i ishrana predviđeno da u terenski dodatak ulaze i troškovi smeštaja i ishrane, ali najviše do iznosa naknade za dnevnicu za službeno putovanje i troškove noćenja prema članu 6. i 7. te uredbe. Prema tome, činjenično stanje nije utvrđeno za pravilnu primenu citiranog materijalnog prava od značaja za odluku o tužbenim zahtevima tužilaca za isplatu po osnovu ishrane na radu na terenu u 2005.-oj godini.

Navedeni stav o primeni relevantnog materijalnog prava izražen je i u odluci Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1340/2020 od 30.07.2020. godine.

To je razlog zbog kojeg je u navedenom delu revizijski sud ukinuo drugostepenu i prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, i posledično i u delu odluke o troškovima postupka, po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Revizija nije osnovana u odnosu na pravnosnažnu presudu o tužbenim zahtevima za isplatu iznosa na ime ishrane za vreme rada i boravka na terenu za 2006. godinu, jer je u tom delu odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava na koje je napred ukazano, prema visini pripadajućeg iznosa terenskog dodatka u situaciji kada je tužiocima tuženi poslodavac obezbedio smeštaj i isplatio naknadu za jedan obrok, ali im nije obezbedio dva pripadajuća obroka dnevno, na ime ishrane za vreme rada i boravka na terenu, shodno odredbi člana 23v stav 1. tačka 4) u vezi člana 6. Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica. Navodi revizije tiču se pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, što nisu zakonom predviđeni relevantni revizijski razlozi.

Sa iznetog je revizija u odnosu na navedeni deo pravnosnažne presude odbijena, kao neosnovana, na osnovu odredaba člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić