Odbijanje revizije i potvrda zakonitosti otkaza ugovora o radu

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca Lj.Đ. iz Lj., čiji je punomoćnik M.S., advokat iz K., protiv tuženog Z.t. AD iz K., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1571/13 od 03.09.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca Lj.Đ. iz Lj., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1571/13 od 03.09.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1953/12 od 05.02.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se rešenje tuženog broj 85-08/09 od 13.08.2009. godine poništi kao nezakonito. Stavom drugim izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na rad, a stavom trećim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 1571/13 od 03.09.2013. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, raspoređen na radno mesto precizni mehaničar. Osporenim rešenjem, otkazan mu je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena izazvanih nedostatkom – smanjenjem obima posla kod poslodavca, a u cilju racionalizacije broja zaposlenih i odnosa zaposlenih u direktnom i indirektnom radu. Radni odnos mu je prestao 14.08.2009. godine uz isplatu otpremnine i sa pravom na isplatu neisplaćenih zarada i drugih primanja ostvarenih do prestanka radnog odnosa u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa i ostalim pravima po osnovu prestanka radnog odnosa nakon prijavljivanja Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Tužiocu je prestao radni odnos u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih kod tuženog od 30.06.2009. godine, pri čemu nije bilo mogućnosti da se radni status zaposlenog reši obezbeđivanjem drugog posla, osposobljavanjem za rad na drugim poslovima, upućivanjem na rad kod drugog poslodavca ili određivanjem nepunog radnog vremena. Utvrđeno je da se tuženi 16.01.2009. godine obratio Ministarstvu rada i socijalne politike sa zahtevom za mišljenje i predlogom za uvođenje nepunog radnog vremena. Dana 26.01.2009. godine donet je Program rešavanja viška zaposlenih, kojim je uvedena mera nepunog radnog vremena počev od 15.02.2009. godine, ali ne kraćeg od polovine punog radnog vremena prema svim zaposlenima, sa ciljem da se izbegnu otpuštanja, a sve posle dobijanja potrebne saglasnosti Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale u Kragujevcu i sindikata. Upravni odbor tuženog je 27.05.2009. godine doneo odluku kojom je utvrđeno da je kod tuženog potrebno sprovesti postupak iskazivanja viška od 15 zaposlenih u roku od 60 dana od dana donošenja odluke. O pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih, pripremi i izradi predloga Programa za rešavanje viška, obaveštena je Nacionalna služba za zapošljavanje i Ministarstvo rada dopisima od 26.06.2009. godine, a u cilju iznalaženja mera za zapošljavanje viška zaposlenih ostvarena je saradnja sa reprezentativnim sindikatom. Ovim subjektima je dostavljen i Program rešavanja viška zaposlenih od 30.06.2009. godine. Prema oceni Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale u Kragujevcu od 10.07.2009. godine, zaposlenima za čijim radom je prestala potreba (ukupno 15) nije bilo moguće obezbediti ni jedno od prava utvrđenih članom 154. i 155. Zakona o radu. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 17.02.2009. godine i makroorganizacionom strukturom kao prilogom 1. Pravilnika od 28.05.2009. godine, objavljeni na oglasnoj tabli tuženog istog dana, broj izvršilaca na radnom mestu precizni mehaničar, na koje je bio raspoređen tužilac, je smanjen sa četiri na dva izvršioca, a kriterijum za izbor su bile godišnje ocene rezultata rada zaposlenog i poštovanje radne discipline. Tužilac i zaposleni G.Ž. su ocenjeni nižim ocenama od strane neposrednog rukovodioca u odnosu na druga dva zaposlena na istom radnom mestu, zbog čega su oglašeni tehnološkim viškom. Utvrđeno je da je tuženi na osnovu odluke Nacionalne službe za zapošljavanje primio u radni odnos na neodređeno vreme dva lica 15.06.2009. godine, radi stručnog osposobljavanja u trajanju od šest meseci, a nakon isteka tog roka produžen im je period rada do 15.02.2010. godine. Kod tuženog su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme 15.06.2010. godine, ali na radnom mestu mašinbravar, koje podrazumeva širi opis poslova u odnosu na radno mesto precizni mehaničar.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev ceneći da u postupku donošenja osporenog rešenja tuženi nije povredio proceduru utvrđivanja viška zaposlenih, jer je usled ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena izazvanih svetskom krizom smanjena potražnja od strane ino-kupca, zbog čega je i prestala potreba za radom ukupno 15 zaposlenih, među kojima i tužioca, koji su oglašeni viškom, pri čemu nije bilo moguće obezbediti im ni jedno od prava utvrđenih članom 154. i 155. Zakona o radu, što je utvrđeno i ocenom Programa rešavanja viška zaposlenih od strane Nacionalne službe za zapošljavanje od 10.07.2009. godine. Sledom rečenog, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je tužiocu zakonito prestao radni odnos na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, uz prethodnu primenu kriterijuma iz Opšteg kolektivnog ugovora koji je u to vreme bio na snazi i Pravilnika o radu tuženog, uz isplatu otpremnine saglasno članu 158. Zakona o radu. Sa navedenog, revident neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog pravnog zaključka nižestepenih sudova o zakonitoj proceduri otkaza, a nakon primene kriterijuma za utvrđivanje tužiočevog statusa tehnološkog viška.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.