Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju posebne revizije u sporu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Vlajković, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i GG, čiji je punomoćnik Bojan Stanojlović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 259/19 od 01.02.2019. godine, u sednici održanoj 26.06.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 259/19 od 01.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 259/19 od 01.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 578/18 od 23.10.2018. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 259/19 od 01.02.2019. godine, usvojeni su tužbeni zahtevi, obavezani su tuženi da tužiocima po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2015. godine do 31.08.2015. godine solidarno isplate mesečne iznose sa zateznom kamatom na te iznose počev od dospelosti do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate iznose bliže određene tim stavom izreke, dok je tuženi GG obavezan i da tužiocima za period od 01.09.2015. godine do 01.12.2017. godine po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati mesečne iznose sa zateznom kamatom na te iznose od dospelosti do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate iznose bliže određene tim stavom izreke. Tuženi su obavezani da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 117.497,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da su tužbeni zahtevi osnovani. Tuženi su solidarno obavezani da utvrđenu razliku plate tužiocima za period od 01.02.2015. godine do 31.08.2015. godine, kao i da tuženi GG tužiocima isplati utvrđenu razliku za period od 01.09.2015. godine do 01.12.2017. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom. O ovom pravu tužilaca i o visini tražene naknade sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike u zaradi podneta je 28.02.2018. godine, a preinačena 28.08.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od ukupno 94.586,87 dinara (46.928,81 dinara za tužioca AA i 47.658,06 dinara za tužioca BB) je protivvrednost 799,81 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 118,2624 dinara).

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić