Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu male vrednosti

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1600/24 od 16.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 195/19 od 15.04.2024. godine u stavu 1. izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime uvećane zarade za prekovremeni rad i rad na dan državnih praznika pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način određen ovim delom izreke presude. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava 1. izreke kojim je tuženi obavezan na isplatu tužiocu neisplaćene novčane naknade na ime obavljanja privremenih i povremenih poslova, uvećane zarade za rad noću, manje isplaćenih dnvenica za putovanja u zemlji i zaradu u stavu 2. izreke i obavezujućem delu stava 3. dok je predmet ukinut u preostalim delovima i vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv stava prvog pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U drugom stavu istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011, 49/2013 – US, 74/2013 – US, 55/2014 i 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana. Predmet odlučivanja u ovoj pravnoj stvari je neisplaćena naknada na ime obavljanja privremenih i povremenih poslova, za rad noću i prekovremeni rad. U konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse (razlog na kome tuženi zasniva posebnu reviziju), jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse – odluka ovog suda donetih u sličnoj činjeničnopravnoj situaciji za ne isplatu naznačenih zarada po tim osnovima. Tuženi ne dostavlja pravnosnažne sudske odluke kojima je eventualno odlučeno na drugačiji način u odnosu na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za novim tumačenjem prava.

Stoga je odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3. ZPP).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje. Pravno dejstvo ove posebne norme isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačene prvostepene presude, u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačke 2. ZPP, imajući u vidu da predmet spora nije zasnivanje, postojanje niti prestanak radnog odnosa.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 13.11.2017. godine. Vrednost spora pobijanog dela u ovoj pravnoj stvari opredeljena je na 400.000,00 dinara, pa kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to proizilazi da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković