Ukinuta drugostepena presuda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/2018), i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju revident osnovano u reviziji ukazuje, jer nije primenio odredbu člana 383. stav 3. istog Zakona, a to je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu poslastičara počev od 01.02.2012. godine, do 30.04.2014. godine, kada joj je radni odnos prestao na njen lični zahtev, a na osnovu sporazuma koji je, sa poslodavcem, zaključila dana 30.04.2014. godine. Tuženi je doneo odluku da zaposlenima smanji platu u narednih devet meseci, za 30%, što tužilji nije odgovaralo, pa je ona svom pretpostavljenom, GG saopštila da, pod tim uslovima, ne želi više da radi kod tuženog. GG je to preneo vlasniku firme i svom pretpostavljenom DD, pa je istog dana 30.04.2014. godine, pripremljena dokumentacija za zaključenje sporazuma o prestanku radnog odnosa sa tuženom. Zaposleni koji je za to imao ovlašćenje od vlasnika firme, DD, je rešenje potpisao i dostavio direktoru firme ĐĐ, koji je u kancelariji GG, tužilji predao rešenje o sporazumnom prestanku radnog odnosa. Tužilja ga je pročitala i potpisala, a u toku postupka nije dokazala da je prilikom zasnivanja radnog odnosa kod tuženog potpisala, osim ugovora o radu istovremeno i sporazum o prestanku radnog odnosa.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu na osnovu sporazuma br. ../14 od 30.04.2014. godine, i obaveže tuženog da je vrati na rad na radno mesto poslastičara jednostavnih poslastica III stepen, odbio, kao neosnovan, jer je zaključio da je radni odnos tužilji kod tuženog prestao sporazumno, odnosno na inicijativu tužilje, u smislu odredbe člana 177. Zakona o radu, pošto ona nije dokazala da je prilikom zasnivanja radnog odnosa kod tuženog potpisala, istovremeno i ugovor o radu i sporazum o prestanku radnog odnosa.

Drugostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u prvostepenom postupku, preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje, pa je poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu na osnovu sporazuma br. ../14 od 30.04.2014. godine i tuženog obavezao da tužilju vrati na rad, u smislu odredbe člana 177., u vezi člana 192. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...32/13), pošto je pismena forma uslov punovažnosti sporazuma, a sporazum o prestanku radnog odnosa od 30.40.2014. godine i sporno rešenje o otkazu ugovora o radu od istog datuma, u ime i za račun tuženog je potpisao zaposleni DD, koji nema pismeno ovlašćenje potpisano od strane BB, kao preduzetnika, kojim ga izričito ovlašćuje za odlučivanje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da tuženi osnovano revizijom ukazuje da je drugostepeni sud, bez rasprave, utvrdio drugačije činjenično stanje i na taj način učinio gore navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Odredbom člana 192.stav 1.tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...95/18), propisano je da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje, kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili lice koje on ovlasti.

Pošto je odluka prvostepenog suda, između ostalog, zasnovana na utvrđenoj činjenici da je DD, koji je sporno rešenje potpisao, imao za to ovlašćenje direktora firme, ĐĐ, nejasno je na osnovu koje činjenice je drugostepeni sud, bez otvaranja rasprave, zaključio da ne postoji pismeno ovlašćenje potpisano od strane BB, kao preduzetnika, kojim on izričito ovlašćuje DD za odlučivanje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. Pri tom, tužilja je radni odnos kod tuženog zasnovala na osnovu ugovora o radu počev od 01.02.2012. godine, koji je za poslodavca potpisao takođe DD, pa je među parničnim strankama bilo nesporno da je tužilja bila zaposlena kod tuženog počev od 01.02.2012. godine, a nije osporavana činjenica postojanja ovlašćenja tuženog preduzetnika datog DD za odlučivanje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, ako nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove već izvedeni dokazi ili dokazi čije je izvođenje odbio prvostepeni sud, da zakaže raspravu pred drugostepenim sudom, da bi imao mogućnost da donese zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić