Presuda Vrhovnog kasacionog suda o nezakonitosti otkaza ugovora o radu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA, iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Vignjević, advokat iz ..., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 431/18 od 12.03.2018. godine, u sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 431/18 od 12.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1486/2017 od 12.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na rad na radno mesto „rukovodilac odeljenja ..., Pogon ...“. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se primarni tužbeni zahtev tužioca delimično usvaja. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev u delu u kome je tužilac tražio da se utvrdi da je ništava odredba člana 21. stav 3. tačka 3. podtačka 3. tačka 1c ugovora o radu broj ... od 01.06.2012. godine koja glasi: „ako zaposleni dođe na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili ako konzumira alkohol ili opojne droge na radnom mestu“. Stavom četvrtim izreke, poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. ... od 09.10.2014. godine, kojim je prestao radni odnos tužiocu. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad, na odgovarajuće radno mesto prema vrsti i stepenu stručne spreme tužioca. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 323.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu u kome je tražio zakonsku zateznu kamatu na troškve postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presude. Stavom osmim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 431/18 od 12.03.2018. godine, žalbe stranaka su odbijene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu i u delu kojim je odbijen zahtev tužioca za utvrđenje da je br. ... od 01.06.2012. godine koja glasi: „ako zaposleni dođe na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili ako konzumira alkohol ili opojne droge na radnom mestu“.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni povreda postupka na koju se ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.06.2012. godine, na osnovu kog je bio raspoređen na radnom mestu poslovođe eksplotacije vozila u Pogonu ..., a na osnovu aneksa br. 3 ugovora o radu od 26.06.2013. godine bio je raspoređen na radnom mestu rukovodioca Odeljenja ..., Pogon ... . Članom 21. stav 3. tačka 3. podtačka 3.1 c) ugovora o radu ugovoreno je da tuženi može da otkaže ugovor o radu u slučaju ako tužilac dođe na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga, ili ako konzumira alkohol ili opojne droge na radnom mestu. Tužilac se 06.06.2014. godine u 6,20 časova uputio na posao iz ... (mesto prebivališta tužica) do ..., gde je radio. Pre polaska na posao konzumirao je 10 do 20 kapi, malu kašičicu, ehinace (koja u sebi sadrži mešavinu 30% alkohola u vodi i sorbitola), usnu duplju je isprao listerinom (koji u svom sastavu ima određeni manji procenat alkohola) i uzeo je lek za snižavanje pritiska „Zorkaptiol“. Tužilac je za odlazak na posao koristio službeno vozilo i na ulasku u ..., u ul. ..., ispred kućnog broja .., u 6.40 časova došlo je do saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovao tužilac. Saobraćajna nezgoda se dogodila tako što se tužilac kretao putem sa prvenstvom prolaza, a na koji se uključilo teretno vozilo i to vožnjom unazad, kojom prilikom je došlo do kontakta između vozila kojim je upravljao tužilac i teretnog vozila. Tužilac je insistirao da se pozove policija, zbog čega su pripadnici PS ... ubrzo došli na lice mesta. Izvršenom kontrolom od strane policijskih službenika utvrđeno je da su oba vozača ispunjavala uslove za učešće u saobraćaju, izvršeno je alko testiranje učesnika ove nezgode putem Dreger aparata i kod tužioca je utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu od 0,19 mg/ml, dok drugi vozač nije imao alkohola u organizmu. Tužilac je prigovorio na rezultate testiranja, ukazujući da nije konzumirao alkohol ni prethodne noći, ni pre vožnje, već da je pre polaska na posao konzumirao lek za snižavanje krvnog pritiska, 10 do 20 kapi sredstva za poboljšanje imuniteta i da je usnu duplju isprao dezinfekcionim sredstvom. Iako je tužilac tražio da se izvrši provera količine alkohola u krvi, vađenjem krvi, policijski službenici su tužiocu objasnili da nije počinio saobraćajni prekršaj, zbog čega nije urađena kontrola količine alkohola u krvi analizom uzorka krvi tužioca, već je samo utvrđena količina alkohola u organizmu putem daha tužioca.

Tuženi je 11.09.2014. godine doneo upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze tužioca odnosno zbog toga što je 06.06.2014. godine u 6,40 časova prilikom upravljanja službenim putničkim automobilom marke „Škoda ...“ registarske oznake ... pod dejstvom alkohola u iznosu od 0,19 mg/ml u krvi učestvovao u saobraćajnoj nezgodi, čime je ugrozio svoj život i živote drugih učesnika u saobraćaju i na taj način svojom krivicom izvršio povrede radnih obaveza iz člana 21. stav 3. tačka 2. 1.podtačka j ugovora o radu od 01.06.2012. godine ( u slučaju nepridržavanja odnosno nesprovođenja odluka donetih od strane organa poslodavca) i člana 68. stav 1. tačka 17. Kolektivnog ugovora tuženog (nepridržavanje odnosno nesprovođenje odluka donetih od strane poslodavca), a u vezi sa članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu (ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom odnosno ugovorom o radu), kao i da je tužilac navedenim ponašanjem svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 3. Zakona o radu (ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva za rad). Tužilac je upozorenje primio 16.09.2014. godine.

Spornim rešenjem od 09.10.2014. godne tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu od 01.06.2012. godine sa pratećim aneksima, zbog toga što je dana 06.06.2014. godine u 6,40 časova upravljajući službenim automobilom marke „Škoda ...“ registarske oznake ..., i to pod dejstvom alkohola u iznosu od 0,19 mg/ml u krvi učestvovao u saobraćnoj nezgodi čime je ugrozio svoj život i živote drugih učesnika u saobraćaju i na taj način izvršio povrede radnih obaveza iz člana 21. stav 3. tačka 2.1. podtačka j ugovora o radu od 01.06.2012. godine (u slučaju nepridržavanja odnosno nesprovođenja odluka donetih od strane organa poslodavca) i iz člana 68. stav 1. tačka 17. Kolektivnog ugovora tuženog (nepridržavanje odnosno nesprovođenje odluka donetih od strana organa poslodavca) u vezi sa članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu (ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom odnosno ugovorom o radu), kao i da je tužilac navedenim ponašanjem svojom krivicom učinio i povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 3. Zakona o radu (ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva za rad). Pored toga u rešenju je navedeno da je tužilac učinio i povredu radne discipline iz člana 21. stav 3. tačka 3.1. podtačka c (ako zaposleni dođe na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili ako konzumira alkohol i opojne droge na radnom mestu) i člana 70. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora tuženog (dolazak na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili konzumacije alkohola i opojnih droga na poslovima koje obavlja), a u vezi sa članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu (zbog dolaska pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla). Tužilac je odbio da primi navedeno rešenje zbog čega je isto 13.10.2014. godine objavljeno na oglasnoj tabli u sedištu tuženog i mestu rada tužioca u ..., a 22.10.2014. godine skinuto sa oglasne table.

Kod tužioca je prilikom upravljanja službenim vozilom utvrđeno prisustvo 0,19 promila alkohola u dahu, što nije posledica konzumiranja alkohola, već posledica upotrebe kapi za imunitet i sredstava za ispiranje usne duplje, koji u sebi sadrže alkohol u određenom procentu, zbog čega je došlo do zadržavanja alkohola u usnoj duplji, što je i dalo pozitivan rezultat prilikom alkotestiranja putem Dregera. Navedena količina prisustva alkoholnih para u izdahnutom vazduhu kod tužioca nije mogla uticati na stanje svesti, psihičke funkcije i celokupno ponašanje tužioca.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su poništili kao nezakonito sporno rešenje tuženog od 09.10.2014. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrbe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može uticati na obavljanje poslova.

Članom 180. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaj iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Konvencija međunarodne organizacije rada broj 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Službeni list SFRJ“ – međunarodni ugovori br. 4/84, 77/91) članom 7. predviđa da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se sa razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost, kojom odredbom je garantovano pravo radnika na odbranu od otkaznog razloga.

Tužilac je prilikom dolaska na rad službenim vozilom učestvovao u saobraćajnoj nezgodi, kojom prilikom je kod tužioca utvrđeno prisustvo 0,19 promila alkohola u dahu, što nije posledica konzumiranja alkohola, već posledica upotrebe kapi za imunitet i sredstava za ispiranje usne duplje, koji u sebi sadrže alkohol u određenom procentu, zbog čega je došlo do zadržavanja alkohola u usnoj duplji, što je i dalo pozitivan rezultat prilikom alkotestiranja putem Dregera, kao i da navedena količina prisustva alkoholnih para u izdahnutom vazduhu kod tužioca nije mogla uticati na stanje svesti, psihičke funkcije i celokupno ponašanje tužioca. Kako prema članu 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola, u situaciji kada to ima ili može uticati na obavljanje poslova, to je pravilan zaključak da nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu propisani ovim članom, jer tužilac nije došao na rad pod dejstvom alkohola, osim toga utvrđena količina prisustva alkoholnih para u izdahnutom vazduhu kod tužioca nije mogla uticati na stanje svesti, psihičke funkcije i celokupno ponašanje tužioca. Stoga je bez uticaja navod revizije da je kod tužioca utvrđeno prisustvo alkohola u dahu i da je zakonito sporno rešenje o otkazu ugovora o radu.

Osim toga, tužilac je upozoren da je učinio povrede radne obaveze iz člana 21. stav 3. tačka 2.1. podtačka j) ugovora o radu ( u slučaju nepridržavanja odnosno nesprovođenja odluka donetih od strane organa poslodavca), člana 68. stav 1. tačka 17. Kolektivnog ugovora (nepridržavanje odnosno nesprovođenje odluka donetih od strana organa poslodavca), a u vezi sa članom 179. stav 2. tačka 5 i tačka 3. Zakona o radu, dok je spornim rešenjem tuženog pored navedenog tužiocu stavljeno na teret da je učinio i povredu radne discipline iz člana 21. stav 3. tačka 3.1. podtačka c) (ako zaposleni dođe na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili ako konzumira alkohol i opojne droge na radnom mestu) i člana 70. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora tuženog (dolazak na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili konzumacija alkohola i opojnih droga na poslovima koje obavlja), a u vezi sa članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu (zbog dolaska pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla), na koju povredu tužilac nije bio upozoren, zbog čega mu ta povreda nije mogla biti stavljena na teret spornim rešenjem o otkazu ugovora o radu, jer je u odnosu na tu povredu izostalo upozorenje, na koji način je povređeno pravo tužica na odbranu, a što je u suprotnosti sa članom 180. stav 1. Zakona o radu i članom 7. Konvencije međunarodne organizacije rada broj 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca.

S obzirom da tužilac nije došao na rad pod dejstvom alkohola, osim toga kao i da utvrđena količina prisustva alkoholnih para u izdahnutom vazduhu kod tužioca nije mogla uticati na stanje svesti, psihičke funkcije i celokupno ponašanje tužioca, kao i da i upozorenje i sporno rešenje o otkazu sadrže napred navedene nedostatke, sporno rešenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito i tuženi je u obavezi da zbog nezakonitog otkaza tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić