Nedozvoljenost revizije u radnom sporu koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5294/22 od 18.01.2023. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči, kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu članu 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je uvećanje koeficijenta za obračun plate tužilje za rad sa učenicima sa posebnim potrebama. Pobijana odluka doneta je primenom člana 3. stav 1. tačka 1. podtačka 4. i 4a Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, kojim je propisano da se koeficijent iz člana 2. Uredbe uvećava, pored ostalog, zaposlenima u školi za decu ometenu u razvoju i nastavniku odeljenja za decu ometenu u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi za 10% i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari. S tim u vezi tužena uz reviziju nije priložila drugačije odluke sudova u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom podnetom 08.03.2021. godine tužilja je tražila naknadu štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate. Vrednost predmeta spora je 98.580,92 dinara.

S obzirom da se u ovom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da je revizija tužene nedozvoljena, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković