Nedozvoljenost revizije u sporu za poništaj aneksa ugovora o radu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja i tuženi su blagovremeno izjavili revizije, i to: tužilja u odnosu na stav drugi izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe čl. 403. i 404. ZPP, a tuženi u odnosu na stav prvi izreke, zbog bitne povrede odredaba ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20,10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U stavu 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu koji su zaključeni između tužilje i tuženog i kojima je tužilja raspoređena na drugo radno mesto, u odnosu na ono koje je obavljala do donošenja predmetnog rešenja. O ovom zahtevu tuženog sudovi su odlučili u skladu sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Takođe, povodom predmeta spora ne postavljaju se pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu članu 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbama glave XXIX ZPP, propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnog odnosa, dok se ostale odredbe ZPP primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije određeno.

U parnicama iz radnih odnosa, odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Spor za utvrđenje ništavosti odredbe aneksa ugovora o radu kojim je izvršeno raspoređivanje tužilje na drugo radno mesto, jeste spor iz radnog odnosa, ali nije spor o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa da bi se o dozovljenosti revizije odlučivalo primenom navedene zakonske odredbe.

Redovna revizija nije dozvoljena ni po imovinskom cenzusu propisanom u članu 403. stav 3. ZPP. Stoga, po oceni Vrhovnog suda revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje, u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana Zakona, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 28. ZPP, propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

U konkretnom slučaju, revizijom tužilje pobija se odluka o troškovima parničnog postupka. Troškovi postupka predstavljaju akcesorno potraživanje, pa se prema članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković