Nedozvoljenost revizije u sporovima radi poništaja rešenja o novčanoj kazni

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Nenadić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Vodovod“ Zaječar, čiji je punomoćnik Vukojica Sekulić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1/25 od 10.01.2025. godine, u sednici održanoj 03.07.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1/25 od 10.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1/25 od 10.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 96/24 od 17.10.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 09.05.2023. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 220.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1/25 od 10.01.2025. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i u ovom delu žalba tuženog odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude, pa je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 94.500,00 dinara, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova u većem iznosu od iznosa dosuđenog ovom presudom do iznosa od 220.500,00 dinara odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava (član 404 Zakona o pa rničnom postupku).

Predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja tuženog kojim je tužiocu izrečena mera novčane kazne zbog povrede radne obaveze, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Navodima revizije osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Pored toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kod izloženog, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.07.2023. godine. Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja tužene kojim je tužiocu izrečena mera novčane kazne zbog povrede radne obaveze. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 10.000,00 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

U konkretnom slučaju ne radi se o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već poništaj rešenja kojim je tužiocu izrečena mera novčane kazne zbog povrede radne obaveze, a vrednost predmeta spora je ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije (član 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku), pa revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković