Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj i odbacio je kao nedozvoljenu reviziju tuženog izjavljenu protiv presude u radnom sporu. Razlog je što vrednost predmeta spora ne prelazi cenzus propisan zakonom za dozvoljenost revizije.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1718/2019
17.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, dr Ilije Zindovića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog „Bačka“ AD iz Sivca, koga zastupa Budimir Drinčić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 706/18 od 05.12.2018. godine, u sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE, odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 706/18 od 05.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 706/18 od 05.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 366/2016 od 11.05.2017. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev se usvaja u celosti i obavezuje tuženi da tužiocu isplati po osnovu razlike zarade ukupan iznos od 20.727,70 dinara, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na pojedinačno opredeljene iznose od dana dospelosti, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parnice u iznosu od 34.460,00 dinara, zajedno sa eventualnom zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima parnice, pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 706/18 od 05.12.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi na osnovu odredbe člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike zarade, između ugovorene cene rada i obračunate i isplaćene zarade za sporni period, saglasno zaključenim kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu, socijalnim programom i drugim aktima tuženog. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 28.11.2016. godine a kao vrednost predmeta spora naveden je iznos od 20.727,70 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić