Odbijanje predloga za ponavljanje postupka zasnovanog na odluci Ustavnog suda

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3399/17 od 06.06.2019. godine odbijen je predlog tužilje za ponavljanje postupka, pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4858/12 od 04.10.2012. godine, kao neosnovan i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po predlogu za ponavljanje postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Imajući u vidu da je revizija tužilje dozvoljena po odredbi člana 412. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 ... 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano drugostepeno rešenje u granicama propisanim članom 399, u vezi sa članom 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku, i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

Drugostepeno rešenje nije zahvaćeno bitnom povredom postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se posebno ne ukazuje na postojanje drugih apsolutno bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Predlog za ponavljanje postupka tužilja zasniva na odredbi člana 422. stav 1. tačka 9. i tačka 11. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.125/04, 111/09). U bitnom, tužilja ukazuje da se nalazi u identičnoj činjenično pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe u predmetu Ustavnog suda Srbije Už-8442/2013 od 13.01.2016. godine, te da su stoga ispunjeni uslovi za ponovljanje postupka.

Odredbom člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP je propisano da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može ponoviti po predlogu stranke ako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

Pravno dejstvo odluke o usvajanju ustavne žalbe određeno je odredbom člana 87. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 109/07... 18/13), kojom je propisano da ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neka od njih su podnela ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.

Ustavna žalba je predviđena članom 170. Ustava Republike Srbije i predstavlja strogo formalno pravno sredstvo kojim Ustavni sud pruža neposrednu zaštitu individualnih prava i sloboda garantovanih Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Sporovi po ustavnim žalbama su konkretni sporovi za zaštitu Ustavom zajemčenih prava učesnika spora. Ustavni sud svojom odlukom usvaja ustavnu žalbu i određuje konkretno lice kome je povređeno i uskraćeno pravo i sloboda, konkretan akt ili radnju kojim je povreda ili uskraćivanje učinjeno, odnosno u čemu se povreda ili uskraćivanje sastoji, kao i koje pravo i sloboda je podnosiocu ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno. Zbog toga je dejstvo odluke po ustavnoj žalbi inter partes, tako da odredba člana 166. stav 2. Ustava koja utvrđuje da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, u slučaju odluke po ustavnoj žalbi ima, po pravilu, ograničeno pravno dejstvo i to prema učesnicima u postupku - podnosiocu ustavne žalbe i sudu koji je doneo osporeno rešenje ili presudu. U slučaju odluke Ustavnog suda kojom je usvojena ustavna žalba i poništena sudska odluka, sama po sebi, proizvodi pravno dejstvo i prema drugoj stranci u parničnom postupku u kome je doneta poništena sudska odluka. Samo izuzetno, odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi ima pravno dejstvo i prema trećim licima. Prema Zakonu o Ustavnom sudu postoji pravna mogućnost proširenog dejstva tih odluka Ustavnog suda i na treća lica, ali je ona uslovljena postojanjem i ostvarivanjem određenih pretpostavki utvrđenih zakonom. To znači da nema automatskog proširenog dejstva odluke Ustavnog suda na treća lica i na „slične“, odnosno „istovetne“ situacije, već je potrebno da Ustavni sud u postupku koji vodi po ustavnoj žalbi utvrdi da li su ispunjeni uslovi iz navedene odredbe člana 87. Zakona o Ustavnom sudu i oceni da je to u konkretnom slučaju nužno, te da isto izričito utvrdi svojom odlukom, odnosno da svojom odlukom odredi krug lica na koje proširuje dejstvo te konkretne odluke.

Kako tužilja nije izjavila ustavnu žalbu protiv odluke Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4858/12 od 04.10.2012. godine, te kako odlukom Ustavnog suda Už- 8442/2013 od 13.01.2016. godine nije određeno da se proširuje dejstvo te odluke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno drugostepeni sud postupio kada je odbio predlog za ponavljanje postupka koji se zasniva na odredbi člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP-a.

Takođe, odluke apelacionog suda, pa i Vrhovnog kasacionog suda na koje se revident poziva u reviziji ne mogu biti razlog za ponavljanje postupka iz člana 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, jer se ne radi o procesnoj situaciji iz te zakonske odredbe. Drugačije odluke apelacionih sudova u pogledu iste činjenično pravne situacije na koje se revident poziva, nisu nove činjenice, niti novi dokazi na osnovu kojih je za tužilju mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Odluke sudova donete u drugim predmetima, u kojima su izraženi drugačiji stavovi i mišljenja suda po istom pravnom pitanju, ne mogu predstavljati osnov na kome se može zasnovati sudska odluka u ovom predmetu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužilje nije osnovana, pa je na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 405. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku ( „Sl. glasnik RS“, br.125/04 ... 111/09), odlučeno kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća–sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić