Odbacivanje revizije u imovinskopravnom sporu zbog nedovoljne vrednosti spora
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacio je kao nedozvoljenu reviziju tužioca u radnom sporu za isplatu dela zarade. Odluka je zasnovana na činjenici da vrednost pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za dozvoljenost revizije.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1766/2019
13.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana S. Bulatović, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Putevi Užice“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Ljubiša Pavlović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4336/18 od 22.02.2019. godine, u sednici održanoj 13.07.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4336/18 od 22.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4336/18 od 22.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 897/15 od 24.10.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu za period od aprila 2014 godine zaključno sa januarom 2015. godine na ime neisplaćenog dela zarade isplati opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zatenom kamatom na svaki iznos pojedinačno, bliže opredeljene kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćenog dela zarade isplati za period od 01.09.2012. godine do 31.08.2015. godine ukupan iznos od 1.517.256,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose shodno Zakonu o visini stope zatezne kamate do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine prema Zakonu o zateznoj kamati, bliže opredeljene tim stavom izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 11.756,00 dinarasa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a za iznos od još 181.324,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, zahtev za troškove je odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4336/18 od 22.02.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalba tužioca i žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv odbijajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom pravnosnažnom odlukom tužbeni zahtev je delimično odbijen u odnosu na zahtev za isplatu neisplaćene razlike pripadajuće naknade zarade tužiocu. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva u odbijajućem delu u skladu su sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava - Zakona o radu u odnosu na pravo zaposlenog na odgovarajuću zaradu i isplati naknade zarade u punom iznosu, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tužilac ukazuje na postojanje drugačije odluke, međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stavri podneta je 20.10.2015 godine, preinačena je u toku postupka nakon sprovedenog veštačenja 04.01.2018. godine povećanjem zahteva kojim je tražena isplata 1.169.010,89 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.517.256,89 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić