Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u radnom sporu
Kratak pregled
Vrhovni sud ne dozvoljava posebnu reviziju i odbacuje redovnu reviziju tužilje u radnom sporu za isplatu zarade. Nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju, a vrednost spora je ispod zakonskog limita za dozvoljenost redovne revizije.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1769/2023
10.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Jasmine Stamenković, Jelice Bojanić Kerkez i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, čiji su punomoćnici Biljana Pantić Pilja i Ivana Sulocki Radojev, advokati iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 282/23 od 23.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 10.11.2023. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 282/23 od 23.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 282/23 od 23.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 125/21 od 17.11.2022. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od decembra 2017. godine zaključno sa avgustom 2020. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu, dok je deo tužbenog zahteva kojim je tražila da se obaveže tuženi joj preko dosuđenih do traženih iznosna na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od decembar 2017. godine zaključno sa avgustom 2020. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu, odbijen. Tuženi je obavezan da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 43.377,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove od presuđenje do dana izvršnosti presude, odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 282/23 od 23.02.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 125/21 od 17.11.2022. godine.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od decembra 2017. godine zaključno sa avgustom 2020. godine. O ovom zahtevu tužilje sudovi su odlučili u skladu sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim pravnim i činjeničnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega su revizijski navodi kojima se ukazuje na neujednačenu sudsku praksu neosnovani. Takođe, povodom predmeta spora ne postavljaju se pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 05.01.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 4983/2022: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu
- Rev2 1216/2023: Nedozvoljenost revizije u radnom sporu male vrednosti radi isplate razlike zarade
- Rev2 4498/2022: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu
- Rev2 96/2024: Rešenje o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u sporu za naknade
- Rev2 2305/2023: Odluka o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u radnom sporu
- Rev2 4391/2022: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u radnom sporu
- Rev2 1789/2023: Odluka o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u radnom sporu