Odbijanje revizije za poništaj sporazumnog prestanka radnog odnosa zbog nepostojanja zablude

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Đorđe Jevtović, advokat iz …, protiv tužene Osnovne škole „BB“ iz …, radi poništaja rešenja, sporazuma i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1606/15 od 18.05.2016. godine, u sednici održanoj 21.09.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1606/15 od 18.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P1 65/2014 od 09.04.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se ponište: rešenje direktora tužene br. … od 31.08.2009. godine, sporazum o prestanku radnog odnosa zaključen između tužilje i tužene br. … od 31.08.2009. godine i zaključak Školskog odbora tužene br. … od 23.10.2009. godine, te da se naloži tuženoj da tužilju vrati na posao i rasporedi na radno mesto profesora razredne nastave. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka od 36.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1606/15 od 18.05.2016. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu parničnih troškova nastalih u drugostepenim postupku.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (ZPP) na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima profesor razredne nastave u izdvojenom odeljenju … u kome su bila upisana dva učenika školske 2008/2009. godine. Kod tužene je 16.07.2009. godine primljeno stručno uputstvo Ministarstva prosvete o formiranju odeljenja. Školski odbor tužene je 27.08.2009. godine doneo odluku o imenovanju Komisije za davanje predloga o zaposlenima za čijim je radom prestala potreba. Ova Komisija je 28.08.2009. godine sačinila rang listu od pet zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, a među njima je tužilja. Rešenjem direktora tužene br. … od 31.08.2009. godine utvrđeno je da je tužilja neraspoređena počev od 01.09.2009. godine i da će ostvarivati prava kao zaposleni za čijim je radom prestala potreba. Tužilja i direktor tužene su 31.08.2009. godine zaključili sporazum o prestanku radnog odnosa br. …, prema kome tužilji prestaje radni odnos 31.08.2009. godine zbog prijema u radni odnos na određeno vreme sa 100% radnog vremena u Školi za osnovno obrazovanje odraslih u … . Tužilja je sa Školom za osnovno obrazovanje odraslih u … zasnovala radni odnos na određeno vreme na 60 dana počev od 01.09.2009. godine do 01.11.2009. godine. Prethodno je tužilja dala izjavu br. … od 31.08.2009. godine da prihvata radni odnos na određeno vreme u ovoj školi, jer nije mogla da nađe radno mesto preuzimanjem. Rešenjem tužene br. … od 31.08.2009. godine utvrđeno je da tužilji prestaje radni odnos kod tužene. Tužilja je 16.10.2009. godine podnela prigovor protiv sporazuma o prestanku radnog odnosa i rešenja o prestanku radnog odnosa. Zaključkom tužene br. … od 23.10.2009. godine odbačen je kao neblagovremen prigovor tužilje.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka nižestepenih sudova kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja direktora tužene br. … od 31.08.2009. godine, sporazuma o prestanku radnog odnosa zaključenog između tužilje i tužene br. … od 31.08.2009. godine i zaključka Školskog odbora tužene br. … od 23.10.2009. godine.

Odredbom člana 132. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 62/03 ... 101705), koji je bio na snazi u vreme donošenja spornih akata, propisano je da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu rešenja direktora. Odredbom člana 133. stav 1. istog zakona propisano je da na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke, odnosno rešenja.

U konkretnom slučaju tužilji je rešenje o prestanku radnog odnosa dostavljeno 31.08.2009. godine i ona nije u roku od osam dana podnela prigovor protivtog rešenja, već je to učinila 16.10.2009.godine, dakle, neblagovremeno, zbog čega je tužena pravilno spornim zaključkom od 23.10.2009. godine prigovor odbacila. Stoga su neosnovani revizijski navodi o nezakonitosti tih akata, a kad je u pitanju sporazum o prestanku radnog odnosa zaključen između tužilje i tužene 31.08.2009. godine, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da prilikom njegovog zaključenja nije bilo mana volje na strani tužilje. Naime, tužilja je u postupku tvrdila da je dovedena u zabludu od tužene kada je pristala na zaključenje ovog sporazuma, jer je smatrala da je to način da trajno reši svoj radnopravni status u Školi za osnovno obrazovanje odraslih u …, što se nije dogodilo. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi koji se ističu i u reviziji nisu osnovani, zato što je upravo volja tužilje bila da zasnuje radni odnos u Školi za osnovno obrazovanje odraslih u … o čemu je dala posebnu izjavu, a zatim zaključila sporazum o prestanku radnog odnosa sa tuženom i počela da radi u navedenoj školi na određeno vreme, iako je tužena upozorila da to ne čini, jer će u tom slučaju izgubiti pravo na preuzimanje kao lice za čijim je radom prestala potreba. Stoga osnovano nižestepeni sudovi zaključuju da nema elemenata bitne zablude iz člana 61. Zakon o obligacionim odnosima, pa ni osnova za poništaj sporazuma br. … od 31.08.2009. godine.

Imajući u vidu navedeno, tužilji je zakonito prestao radni odnos, pa nije osnovan zahtev za vraćanje na rad, jer nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu, koji se u ovom slučaju supsidijarno primenjuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić