Nedozvoljenost revizije Ministarstva odbrane u radnom sporu za štetu

Pobijana presuda zasnovana je na stanovištu da tužiocu, koji je oglašen trajno nesposobnim za vojnu službu i utvrđeno mu pravo na invalidsku penziju zbog bolesti koja je posledica traumatičnih događaja u vršenju službe, pripada naknada štete u visini razlike između plate koju bi po redovnom toku stvari primao i penzije koja mu se isplaćuje. Odluka, zasnovana na odredbama članova 185, 189. i 376. Zakona o obligacionim odnosima, u skladu je sa formiranom sudskom praksom u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, po kojoj se trogodišnji rok zastarelosti potraživanja računa od vremena početka isplate penzije, kao vremena saznanja za činjenice koji određuju visinu materijalne štete, a zakonska zatezna kamata pripada od svake mesečne razlike koju bi tužilac ostvarivao po redovnom toku stvari. Posebna revizija je rezervisana za pitanja pravilne primene materijalnog prava, pa Vrhovni sud nije kod ocene dozvoljenosti revizije mogao uzeti u razmatranje navode revizije kojima se pobija pravilnost činjeničnog utvrđenja.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 26.02.2015. godine, a vrednost predmeta spora od 2.562.182,85 dinara u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja 21.270 evra (1 evro = 120,4584 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi napred propisani imovinski cenzus, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković