Zakonitost izbora kandidata na konkursu za nastavnika razredne nastave

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 10/23-drugi zakon), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne obrazlaže koje druge povrede postupka su učinjene, a koje mogu biti revizijski razlog prema članu 407. stav 1. tačke 1-3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja počev od 1991. godine radi kao učitelj, a kod tužene je u radnom odnosu na određeno vreme od 2013. godine i obavlja poslove nastavnika razredne nastave u izdvojenom odeljenju tužene u selu ... . Tužilja je završila srednju Učiteljsku školu i dve godine Više pedagoške akademije, a potom je školske 2007/2008. godine upisala Učiteljski fakultet u Užicu pri Univerzitetu u Kragujevcu, gde je završila studije i dobila diplomu 21.03.2012. godine o stečenom visokom obrazovanju, kada dobija zvanje profesor razredne nastave. Radi otklanjanja sumnje u vezi sa validnošću, ispravnošću i verodostojnošću diplome, tužilja se obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za autentično tumačenje, od koga je dobila dopis 05.03.2018. godine u kome je navedeno da lice sa stečenim visokim obrazovanjem i stručnim nazivom profesor razredne nastave ispunjava propisane uslove za izvođenje razredne nastave u osnovnoj školi i samim tim uslove za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme na radnom mestu nastavnik razredne nastave. Direktor tužene je raspisao konkurs za popunjavanje dva izvršilačka radna mesta nastavnika razredne nastave za rad u izdvojenom odeljenju škole u ... sa punim radnim vremenom. Ovaj konkurs je objavljen u listu „Poslovi“ dana 19.02.2020. godine i na njega se prijavilo devet kandidata, među kojima i tužilja. Konkursna komisija je pregledala prijave koje su pristigle na konkursu, utvrdila njihovu blagovremenost i potpunost, i utvrdila da jedino kandidat BB kao diplomirani učitelj nema obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena. U uži izbor su ušle tužilja, VV, GG i DD, koje inače rade na određeno vreme duži niz godina u školi (što je bio kriterijum za uži izbor) i one su upućene na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Nakon prijema rezultata psihološke procene, obavljen je razgovor sa svim kandidatima i konkursna komisija je odlučila da za rad na radno mesto nastavnika razredne nastave primi u radni odnos na neodređeno vreme tužilju i kandidata VV, s tim što je sekretar škole izdvojio mišljenje u odnosu na izbor tužilje navodeći da je odluka suprotna odredbama člana 140. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odnosno da tužilja kao kandidat nema validnu diplomu prema uslovima konkursa. Komisija je zaključila da Učiteljski fakultet u Užicu izjednačuje diplome studenata koji su upisali studije 2006. i 2007. godine sa osnovnim studijama i da tužilja ima validnu diplomu, a kako radi na određeno vreme 20 godina i u dotadašnjem radu je pokazala znanje i veštine koje su potrebne za obavljanje poslova nastavnika razredne nastave, Komisija je smatrala da treba da bude izabrana za upražnjeno radno mesto. Iz sadržine zapisnika sa sastanka komisije za prijem u radni odnos po navedenom konkursu proizilazi da je na osnovu obavljenog razgovora i kvaliteta dosadašnjeg rada na radnom mestu nastavnika razredne nastave u izdvojenom odeljenju komisija donela odluku o izboru tužilje i da joj je komisija tražila dopunu konkursne dokumentacije da ispunjava uslove iz konkursa sa ostavljenim rokom do 15.06.2020. godine. Prvostepeno rešenje o izboru tužilje doneto je 16.06.2020. godine, a tužilja je izglasana većinom glasova (četiri glasa za i jedan glasa protiv). Protiv ovog rešenja žalbu je izjavila kandidat GG. Rešenjem direktora tužene broj .. od 06.07.2020. godine, usvojena je izjavljena žalba u delu koji se odnosi na izbor tužilje i umesto tužilje je izabrana podnositeljka žalbe, dok je u ostalom delu rešenje konkursne komisije potvrđeno. U obrazloženju drugostepenog rešenja navedeno je da tužilja poseduje diplomu Učiteljskog fakulteta u Užicu i stečeni stručni naziv profesor razredne nastave, koji je stekla po propisima koji su važili do 10.09.2005. godine, a kako je fakultet upisala školske 2007/2008. godine kada su se primenjivali novi propisi, škola je zatražila tumačenje od ustanove koja je izdala diplomu. Pedagoški fakultet u Užicu je dopisom broj .. od 09.06.2020. goidne odgovorio da je tužilja stekla diplomu koja je ekvivalentna obimu studija od 240 ESPB bodova. Prema diplomi kandidata GG, koja je izabrana odlukom direktora tužene nakon izjavljene žalbe na prvostepeno rešenje konkursne komisije, proizilazi da je ista upisala akademske studije na Pedagoškom fakultetu u Užicu 2003/2004. godine po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10.09.2005. godine i da je stekla stručni naziv profesor razredne nastave. Tužilja je podnela zahtev Pedagoškom fakultetu u Užicu radi izjednačavanja stručnog naziva profesor razredne nastave sa akademskim nazivom master učitelj i sa zahtevom za oglašavanje nevažećim dopisa ovog fakulteta zavedenog pod brojem .. od 09.06.2020. godine. Dobila je odgovor da je na Pedagoškom fakultetu u Užicu obavljen inspekcijski nadzor od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi provere verodostojnosti diploma o stečenoj stručnoj spremi po zahtevima bivših studenata 22. i 23.06.2020. godine i da su inspektori sugerisali da se do dobijanja zapisnika o izvršenom inspekcijskom nadzoru strankama se ne izdaju nikakve potvrde.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da tužilja ispunjava uslove za rad na radnom mestu na kojem je izabrana radi zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme kod tužene po osnovu rešenja konkursne komisije od 16.06.2020. godine jer prema stečenoj diplomi ima visoko obrazovanje i stečeni stručni naziva profesor razredne nastave, te u pogledu obrazovanja ispunjava uslove propisane članom 140. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Iz ovih razloga su poništili kao nezakonito rešenje drugostepenog organa – direktora tužene od 06.07.2020. godine i u tom delu usvojili tužbeni zahtev tužilje, primenjujući još odredbe člana 154. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, člana 95. stav 2. i 6. Zakona o visokom obrazovanju i člana 2. stav 1. tačka 1. Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbama člana 139. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/17...19/2025) propisani su uslovi za prijem u radni odnos u ustanovama obrazovanja, pa je tako stavom 1. propisano da u radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom, i to ako: 1) ima odgovarajuće obrazovanje; 2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima; 3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, za puštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, za krivična dela primanje ili davanje mita, za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje; 4) ima državljanstvo Republike Srbije; 5) zna srpski jezik i jezik na kojem ostvaruje obrazovno – vaspitni rad, uz dodatne uslove propisane u tačkama 6) i 7) za prijem u radni odnos u ustanovu iz člana 90. stav 2. ovog zakona i za izvođenje verske nastave. Prema stavu 3. istog člana, uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada, a prema stavu 3. dokazi o ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 1) i 3)-6) ovog člana sastavni su deo prijave na konkurs, a dokaz iz stava 1. tačka 2) i 7) ovog člana pribavlja se pre zaključenja ugovora o radu.

Odredbom člana 140. stav 1. istog Zakona propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje: 1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije) i to: 1) studije drugog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupe predmeta, 2) studije drugog stepena iz oblasti pedagoških nauka ili interdisiplinarne, multidisciplinarne, transdisciplinarne studije drugog stepena koje kombinuje celine i odgovarajuće naučne, odnosno stručne oblasti ili oblasti pedagoških nauka; 2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godina po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10.09.2005. godine. Izuzetno, nastavnik i vaspitač jeste i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazvanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne i specijalističke strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem (stav 3).

Odredbama člana 154. istog Zakona propisano je da se prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši na osnovu konkursa koji raspisuje direktor (stav 1), te da direktor donosi odluku o raspisivanju konkursa i da kandidati popunjavaju prijavni formular na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, a potrebnu dokumentaciju zajedno sa odštampanim prijemnim formularom dostavljaju ustanovi (stav 2); da konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor, da komisija ima najmanje tri člana i da je obavezni član komisije sekretar ustanove (stav 3); da komisija utvrđuje ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos iz člana 139. ovog Zakona u roku od 8 dana od dana isteka roka za prijem prijava (stav 4); da se kandidati iz stava 4. ovog člana koji su izabrani u uži izbor, u roku od 8 dana upućuju na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima koja vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka (stav 5); da konkursna komisija sačinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos u roku od 8 dana od dana prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima (stav 6); da konkursna komisija obavlja razgovor sa kandidatima sa liste iz stsava 6. ovog člana i donosi rešenje o izboru kandidata u roku od 8 dana od dana obavljenog razgovora sa kandidatima (stav 7); da kandidat nezadovoljan rešenjem o izabranom kandidatu može da podnese žalbu direktoru u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 7 ovog člana (stav 8) i da direktor o žalbi odlučuje u roku od 8 dana od dana podnošenja (stav 9).

Odredbom člana 95. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, broj 76/2005... 99/2014), koji je važio u vreme kada je tužilja upisala Učiteljski fakultet u Užicu, bilo je propisano da lice koje završi osnovne akademske studije u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno u trajanju od najmanje 4 godine i lice koje ostvari najmanje 240 ESPB bodova na akademskim studijama prvog i drugog stepena, stiče stručni naziv „diplimirani“ sa naznakom zvanja prvog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.

Odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi („Službeni glasnik RS“- „Prosvetni glasnik“ broj 11/2012...4/2021), predviđeno je da nastavu i druge oblike obrazovnog- vaspitnog rada u razrednoj nastavi može da izvodi: 1) profesor razredne nastave, 2) – brisan, 3) profesor pedagogije sa prethodno završenom pedagoškom akademijom ili učiteljskom školom, 4) profesor razredne nastave i engleskog jezika za osnovnu školu, 5) master učitelj, 6) diplomirani učitelj – master i 7) profesor razredne nastave i likovne kulture za osnovnu školu.

U konkretnom slučaju, tužena je raspisala konkurs 19.02.2020. godine za popunjavanje dva izvršilačka radna mesta nastavnika razredne nastave za rad u izdvojenom odeljenju škole u selu ... i sprovela je postupak izbora kandidata u kojem je ispoštovala zakonom propisanu proceduru prema citiranim odredbama člana 154. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Odlučujući u žalbenom postupku, direktor tužene je kao drugostepeni organ stavom 1. izreke osporenog rešenja od 06.07.2020. godine usvojio žalbu kandidata GG i preinačio prvostepeno rešenje konkursne komisije u delu koji se odnosi na izbor tužilje i umesto nje izabrao kandidata GG, sa obrazloženjem da tužilja nema odgovarajuće obrazovanje prema članu 140. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Imajući u vidu činjenično utvrđenje da je tužilja 29.03.2011. godine završila osnovne akademske studije na Učiteljskom fakultetu u Užicu i da joj je od strane te ustanove izdata diploma o stečenom visokom obrazovanju i stručnom nazivu (zvanju) profesor razredne nastave, a da shodno članu 2. stav 1. tačka 1. Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi nastavu u razrednoj nastavi može da izvodi profesor razredne nastave, to po oceni Vrhovnog suda tužilja sa stečenim stručnim nazivom profesor razredne nastave ispunjava uslove konkursa, odnosno poseduje odgovarajuće obrazovanje za rad na radnom mestu za koje je konkurs objavljen. S tim u vezi, potpuno su bez uticaja na pravilnost i zakonitost presuđenja navodi koje je tužena isticala tokom celog postupka, a koja ponavlja i u reviziji, da tužilja nema odgovarajuće obrazovanje, odnosno kojime se insistira na nezakonitom stečenom obrazovanju tužilje sa navodima da tužilja nema validnu diplomu prema uslovima konkursa. Naime, tužena je prilikom raspisivanja konkursa u objavljenom oglasu navela tražene zakonske uslove u pogledu obrazovanja nastavnika iz člana 140. stav 1. tada važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, prema kome se pod odgovarajućim visokim obrazovanjem nastavnika smatra obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije) i obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godina po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10.09.2005. godine. Kako je tužilja na konkursu dostavila kao dokaz svog obrazovanja diplomu Učiteljskog fakulteta u Užicu pri Univerzitetu u Kragujevcu od 21.03.2012. godine o stečenom visokom obrazovanju i stečenom zvanju profesor razredne nastave, a radi otklanjanja sumnje u validnost, ispravnost i verodostojnost stečene diplome, tužilja se obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za autentično tumačenje, od koga je dobila dopis 05.03.2018. godine u kome je navedeno da lice sa stečenim visokim obrazovanjem i stručnim nazivom profesor razredne nastave ispunjava propisane uslove za izvođenje razredne nastave u osnovnoj školi i samim tim uslove za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme na radnom mestu nastavnik razredne nastave, to po oceni Vrhovnog suda nije bilo uslova da drugostepeni organ tužene preinači prvostepeno rešenje konkursne komisije o izboru tužilje na upražnjeno radno mesto sa obrazloženjem da ne ispunjava uslove konkursa u pogledu obrazovanja. Tužilja je stekla visoko obrazovanje i zvanje profesora razredne nastave, odnosno završila je osnovne akademske studije sa 240 ESPB, prvog stepena akademskih studija, što suprotno navodima revizije nije bila smetnja da tužilja sa ovim stepenom obrazovanja zasnuje radni odnos na neodređeno vreme kod tužene, u smislu odredbe člana 140. stav 1. tačka 2) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Takođe, pravilno je tužbenim zahtevom za poništaj obuhvaćeno samo rešenje direktora škole kao drugostepenog organa iz razloga što je tužilja rešenjem konkursne komisije kao prvostepenog organa primljena u radni odnos kod tužene na neodređeno vreme, te ista nema pravni interes da to rešenje pobija tužbom u sudskom postupku jer je isto preinačeno osporenim drugostepenim rešenjem koje je konačno i može se pobijati tužbom. Pri tome, prilikom ocene zakonitosti drugostepene odluke, svakako se ceni zakonitost čitavog konkursnog postupka prijema u radni odnos.

Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je rešenje drugostepenog organa nezakonito u delu kojim je poništen izbog tužilje.

Kako se ni ostalim navodima revidenta ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane drugostepene presude, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković