Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o ništavosti aneksa ugovora
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud ne dozvoljava odlučivanje o posebnoj reviziji i odbacuje reviziju kao nedozvoljenu. Pitanje nezastarevanja prava na utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu je jasno regulisano zakonom i usaglašeno u sudskoj praksi, te nema uslova za posebnu reviziju.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1813/2021
23.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Gordane Džakula i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilja AA i BB obe iz ..., čiji je punomoćnik Slavoljub Gajić advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Stari Grad“ iz Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2883/20 od 29.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2021. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2883/20 od 29.01.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2883/20 od 29.01.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilja za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3212/2017 od 01.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA i utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu broj .. od 31.01.2006. godine koji je zaključila sa tuženim. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB i utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu broj .. od 31.01.2006. godine koji je zaključila sa tuženim. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiljama iznos od 379.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2883/20 od 29.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3212/17 od 01.07.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilja i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava (posebna revizija).
Tužilje su podnele odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija tuženog odbaci i tuženi obaveže da tužiljama nadoknadi troškove postupka po tom vanrednom pravnom leku.
Posebna revizija može se izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, pod uslovom da Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu ne postoji nijedan od zakonskih razloga zbog kojih bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Odredba člana 11. Zakona o radu, kojom je propisano da se ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje pred nadležnim sudom (stav prvi) i da pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva (stav drugi) je jasna i nedvosmislena, pa zato i ne zahteva posebno, naročito ne novo tumačenje. Prema toj odredbi, tužba za ništavost odredaba ugovora o radu može se podneti nezavisno od roka za podnošenje tužbe u radnom sporu, predviđenog članom 195. stav 2. Zakona o radu.
Na ovakvom tumačenju odredbe člana 11. Zakona o radu zasnovan je i zaključak, usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.10.2021. godine. Nakon usvajanja ovog zaključka ne postoji potreba da se o izjavljenoj posebnoj reviziji odlučuje ni radi ujednačavanja sudske prakse, a ni radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana.
Pitanje pravnog interesa za podnošenje tužbe u ovom sporu takođe ne zavređuje odlučivanje u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer zaposleni ima pravni interes da zahteva utvrđivanje ništavosti aneksa ugovora o radu koji je suprotan prinudnim propisima i kojim se na taj način povređuju njegova prava iz radnog odnosa.
Iz ovih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Spor za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu, kojim se vrši izmena ugovornih odredbi o zaradi zaposlenog, je spor iz radnog odnosa. Posebnom odredbom člana 441. ZPP propisano je da je u parnicama iz radnog odnosa revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ovom slučaju, o dozvoljenosti revizije tuženog ne može se odlučivati primenom navedene odredbe.
S`toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tužilja za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić