Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u imovinskopravnom sporu
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacio je kao nedozvoljenu reviziju tuženog izjavljenu protiv drugostepene presude. Revizija je izjavljena protiv odluke o kamati, koja predstavlja sporedno traženje, i protiv dela čija vrednost ne prelazi zakonski cenzus od 40.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1881/2019
30.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AD AA, ..., čiji je punomoćnik Dragomir Nastić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branko Stošić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova po tužbi i naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1865/18 od 04.02.2019. godine, na sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1865/18 od 04.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu P1 114/17 od 29.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati po osnovu sticanja bez osnova, iznos od 347.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.10.2007. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev i obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, za period decembar 2014. godine – oktobar 2017. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa iz stava drugog izreke, pa do traženih mesečnih iznosa sa zakonskom zateznom kamatom od 5-og u mesecu za prethodni mesec do isplate, za period decembar 2014. godine – oktobar 2017. godine, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose iz stava drugog izreke, počev od 5-og u mesecu za prethodni mesec pa do pretposlednjeg dana u mesecu za prethodni mesec. Stavom petim izreke, utvrđeno je da je povučena protivtužba u pogledu zahteva za isplatu uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu za period 01.12.2014. godine do 31.10.2017. godine. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati troškove postupka od 73.996,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac da isplati tuženom troškove postupka od 104.742,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, a odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog preko dosuđenog iznosa pa do traženog od 195.492,00 dinara, tj. za iznos od 90.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1865/18 od 04.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je uvažena žalba tužioca i preinačena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 347.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.07.2013. godine pa do konačne isplate, i preinačena je odluka o troškovima postupka tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalba tužioca u preostalom delu i žalba tuženog i prvostepena presuda u preostalom delu za odbijene zahteve po tužbi i protivtužbi i u delu odluke za usvojeni protivtužbeni zahtev potvrđena.
Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu stava prvog kojim je odlučeno o kamati i u delu stava dugog izreke za odbijeni deo protivtužbenog zahteva.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke kojim je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o kamati na glavni dug, kojom je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena, u ovom delu.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv odluke o kamati kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.
Takođe, vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 96.300,00 dinara (odbijeni deo protivtužbenog zahteva), te imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić