Nezakonitost otkaza ugovora o radu sindikalnom predstavniku proglašenom za tehnološki višak

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Vukoje, advokat iz ..., protiv tuženog „G4S secure solutinos“ d.o.o. iz ..., koga zastupa Mrko Repić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 620/2018 od 01.02.2019. godine, u sednici održanoj 15.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 620/2018 od 01.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 24/2016 od 09.11.2017. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj .../... od 02.07.2012. godine, ispravljeno Zaključkom tuženog broj .../... od 24.04.2017. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od ukupno 195.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana ispunjenja uslova za izvršenje presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog da se obaveže tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 620/2018 od 01.02.2019. godine, odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i prvostepena presuda je potvrđena, dok je zahtev tuženog za obavezivanje tužioca da plati tuženom troškove drugostepenog postupka odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitijući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, obzirom da pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom se primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu kao zaposlenom na poslovima radnog mesta ... otkazan ugovor o radu po osnovu rešenja br. .../... od 02.07.2012. godine zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova tužioca. Tužilac je tada bio radnički poverenik u Odboru sidnikalne organizacije - Sindikat FTO G4S „Srbija“, osnovane kod tuženog kao poslodavca (koja je na osnovu rešenja Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije broj 110-00-1436/2009-02 od 25.12.2009. godine upisana u registar sindikata pod rednim brojem 21.500). Ova sindikalna organizacija je 23.03.2012. godine izabrala članove Odbora poverenika kao izvršnog organa, među kojima se nalazi i tužilac, o čemu je obavestila tuženog obaveštenjem od 18.06.2012. godine.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi usvojili kao osnovan zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Prema Konvenciji MOR br. 135 o zaštiti i olakšicama koji se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću i preporuci br. 143 o radničkim predstavnicima (odeljak III.5), radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih posebno otpuštanja sa posla. Navedena Konvencija je ratifikovana zakonom („Službeni list SFRJ“, broj 14/82).

Članom 188. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05 i 54/05) propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku (stav 1); broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca (stav 3).

Imajući u vidu navedeno, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je nezakonito sporno rešenje o otkazu ugovora o radu od 02.07.2012. godine, jer je tužilac, kao član Odbora poverenika kao izvršnog organa sindikata FTO G4S „Srbija“, osnovanog kod tuženog kao poslodavca, uživao posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, što tuženi nije poštovao, već je doneo sporno rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom na radnom mestu službenika obezbeđenja.

Bez uticaja na drugačije odlučivanje su i navodi revizije kojima se ukazuje da tužilac nije uživao zaštitu obzirom da sporazum o broju predstavnika koji uživaju pravnu zaštitu nije bio zaključen i da je postupak kojim je tužilac proglašen tehnološkim viškom bio pravilan. Naime, sindikat čiji je član tužilac upisan je u registara sindikalnih organizacija i tuženi je bio upoznat sa činjenicom da je tužilac izabran za člana sindikata na osnovu obaveštenja sindikata od 18.06.2012. godine. Navedeno čini pravilanim zaključivanje drugostepenog suda da je, i pored izostanka zaključenja posebnog sporazuma tuženog sa sindikatom koji bi regulisao pitanje koji predstavnici zaposlenih uživaju zaštitu predviđenu članom 188. Zakona o radu, u momentu donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu 02.07.2012. godine tuženi bio dužan da postupi u skladu sa imperativnom zakonskom regulativom i vodi računa o svojstvu tužioca kao sindikalnog predstavnika, što nije učinio. S toga, doneto rešenje o otkazu tužioca je nezakonito jer je u direktnoj suprotnosti sa članom 188 Zakona o radu, pa je i eventualna pravilnost (zakonitost) postupka usled kojeg je tužilac proglašen tehnološkim viškom bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić