Poništaj blanko potpisanog sporazuma o prestanku radnog odnosa i vraćanje na rad

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stupar, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za spoljnu i unutrašnju trgovinu i ugostiteljstvo „Trgocentar“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Jovica Kosić, advokat iz ..., radi poništaja sporazuma o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 182/24 od 21.02.2024. godine, u sednici održanoj 19.03.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 182/24 od 21.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 490/22 od 14.09.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, poništen je sporazum o prestanku radnog odnosa od 17.06.2022. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilju rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju, sposobnostima i radnom iskustvu. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka od 141.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 182/24 od 21.02.2024. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nisu učinjene bitne povrede odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu ..., na osnovu ugovora o radu zaključenog 21.10.2021. godine. Prilikom obuke za rad u oktobru 2021. godine tužilja je, kao i ostali zaposleni, potpisala veći broj papira, s tim što joj je uručen samo primerak ugovora o radu. U periodu od 06.06.2022. do 16.06.2022. godine, tužilja je bila privremeno sprečena za rad usled bolesti. Nakon što se vratila na posao dana 17.06.2022. godine neposredni rukovodilac je obavestio da joj je prestao radni odnos bez uručenja rešenja. Tuženi je naknadno tužilji dostavio sporazum o prestanku radnog odnosa, obaveštenje uz sporazum, molbu za sporazumni prekid radnog odnosa i potvrdu o podnetoj prijavi, promeni i odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja, sve sa datumom 17.06.2022. godine. Navedena dokumenta su sačinjena i odštampana na računaru, osim delova koji se odnose na datum sačinjavanja, podatke o zaposlenom, poslovnoj jedinici i radnom mestu, ista su svojeručno potpisana od strane tužilje i ovlašćenog lica poslodavca i sadrže pečat poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da sporazum o prestanku radnog odnosa tužilji ne predstavlja njenu pravu volju, jer tužilja nije imala stvarnu volju da joj radni odnos prestane, pa tako i da zaključi sporazum o prestanku radnog odnosa. Otkaz ugovora o radu tužilji je usledio naknadnim unošenjem podataka od strane tuženog u zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa i sam sporazum, odnosno njegovim iskorišćavanjem blanko potpisa na zahtevu i sporazumu, pa isti ne mogu proizvoditi pravno dejstvo, zbog čega je tužbeni zahtev usvojen i osporeno rešenje poništeno, a tuženi obavezan na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu da tužilju vrati na rad.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i zaključili da su ispunjeni uslovi da se sporazum o prestanku radnog odnosa tužilji poništi kao nezakonit.

Prema članu 175. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14), radni odnos prestaje sporazumom između zaposlenog i poslodavca, a po članu 177. istog zakona, radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Imajući u vidu navedenu odredbu zakona, zaposlenom može prestati radni odnos na osnovu pisanog sporazuma sa poslodavcem i sporazum se smatra zaključenim kad poslodavac i zaposleni o tome postignu saglasnost. U ovom slučaju, ocenom izvedenih dokaza je utvrđeno da je tužilja sporazum o prestanku radnog odnosa, obaveštenje uz sporazum i molbu za sporazumni prekid radnog odnosa potpisala prilikom obuke za rad u oktobru 2021. godine i tada u potpisanom sporazumu nije bio upisan datum njegovog zaključenja i datum prestanka radnog odnosa, a podaci su u blanko sporazumu (formular sa ostavljenim prostorom za unošenje podataka o datumu prestanka radnog odnosa) uneti naknadno, što ukazuje da u vreme prestanka radnog odnosa nije postojao sporazum stranaka da tužilji radni odnos prestane navedenog dana.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Potpisani blanko sporazum o prestanku radnog odnosa ne predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa u smislu člana 177. Zakona o radu. Kako je već obrazloženo potpisivanje tog sporazuma prilikom zasnivanja radnog odnosa ili kasnije dok on stvarno nije prestao, isključuje saglasnost stranaka o sporazumnom prestanku radnog odnosa, ovde tužilje.

Posledica nezakonitog otkaza je reintegracija, odnosno vraćanje zaposlenog na rad u smislu člana 191. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje što je u suprotnosti sa članom 407. stav 2. ZPP, zbog čega ti navodi nisu bili predmet ocene revizijskog suda.

Iz ovih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković