Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije
Kratak pregled
Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje i odbacio je redovnu reviziju kao nedozvoljenu. Spor za poništaj rešenja o plati ne spada u sporove gde je revizija uvek dozvoljena, a vrednost predmeta spora nije određena, što je uslov za dopuštenost.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 191/2024
31.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje Ljiljane Matić iz Beograda, čiji je punomoćnik Marija Kitarović, advokat iz Beograda, protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3590/23 od 20.09.2023. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3590/23 od 20.09.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3590/23 od 20.09.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 329/23 od 05.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud poništi, kao nezakonito rešenje v.f. predsednika Privrednog suda u Beogradu Su IV- 32 323/2021-10 od 27.05.2021. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 3590/23 od 20.09.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 329/23 od 05.04.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova sastava žalbe.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužilje, zahtevajući troškove sastava odgovora.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja vršioca funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu kojim je ukinuto prethodno doneto rešenje o uvećanju osnovne plate tužilji za 15% i obustavljanje isplate po istom. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje odbijen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju o popunjenosti upražnjenih sudijskih mesta u Privrednom sudu u Beogradu u periodu kada je pobijano rešenje doneto, a tužilja uz reviziju nije priložila drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Ukazivanje tužilje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije,u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi poništaja rešenja tužilja je podnela 29.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora u tužbi i tokom postupka nije određena niti je određena i naplaćena sudska taksa.
Odredbom člana 441. Zakona parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnih odnosa. Van ovih radnih sporava revizija nije dozvoljena osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu odredbe člana 441. Zakona parničnom postupku, kod kojih je revizija uvek dozovljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ni prestanak radnog odnosa, već poništaj rešenja, na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tuženoj trošak angažovanja njenog zastupnika za sastavljanje odgovora na reviziju nije bio potreban u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 165. stav 1 Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković