Presuda Vrhovnog kasacionog suda o neosnovanosti zahteva za isplatu dodatka za smenski rad

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i to u preinačujućem delu tužioci su izjavili reviziju na osnovu člana 404. ZPP.

Tužena je podnela odgovor na reviziju i tražila naknadu troškova njegovog sastava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena kao redovna, na osnovu člana 403. stav 2. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su zaposleni kod tužene na radnom mestu ... . Svi tužioci službu obavljaju u smenama od po 12 časova na taj način što prvog dana rade u smeni od 8 do 20 časova (svi sem tužioca VV koji radi od 7 do 19 časova) potom u smeni od 20 do 8 časova (tužilac VV od 19 do 7 časova). Kada im se smena završi u 19 odnosno 20 časova imaju odmor od 24 časa, a posle noćne smene 48 sati su slobodni. Veštačenjem je utvrđeno da je tužiocima u spornom periodu od 01.03.2014. do 31.08.2014. godine isplaćena osnovna plata u nižem iznosu od 75% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi RS u iznosima bliže opisanim u nižestepenim presudama. Na osnovu nalaza veštaka prvostepeni sud je utvrdio da je uvećanje zarade za smenski rad za period od 01.03.2014. do 01.02.2016. godine tužiocima vrednovano kroz koeficijent 0,145 od osnovice ali da takvo uvećanje ne odgovara uvećanju plate od 28,6% i izračunao razliku između isplaćene i pripadajuće uvećane zarade za sporni period za tužioce.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilaca za isplatu razlike osnovne plate i dodatka na platu za smenski rad.

Suprotno, drugostepeni sud je ovakve zahteve odbio zbog čega je usvojio žalbu tužene i preinačio prvostepenu presudu u tom delu.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Plate policijskih službenika u utuženom periodu uređivane su Zakonom o policiji (''Službeni glasnik RS'' 101/05, 92/11, 64/15). Po članu 146. ovog zakona plata se sastoji od osnovne plate, dodatka na platu i doprinosa iz plate. Osnovna plata se sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, radno mesto, odnosno poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, posebne uslove rada, opasnost i složenost poslova.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da se osnovna plata ... sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada RS na osnovu odobrenih sredstava u budžetu RS namenjenih za plate. S obzirom da je osnovna plata određena, to se po pravilnom zaključku drugostepenog suda Kolektivnim ugovorom nije mogla utvrđivati osnovica za plate policijskih službenika ukoliko to nije zakonom propisano jer je tuženi korisnik budžeta koji mora odgovarati aproprijaciji koja mu je odobrena za tu namenu u budžetskoj godini na osnovu člana 54. Zakona o budžetskom sistemu. Kako kod budžetskog finansiranja nije moguće primeniti pravilo iz člana 8. stav 2. Zakona o radu, to je drugostepeni sud pravilno preinačio prvostepenu presudu i odbio zahteve tužilaca za isplatu razlike osnovne plate.

Pravilno je odbijen i zahtev tužilaca za utvrđenje razlike dodatka na platu za smenski rad.

Prema članu 147a Zakona o policiji zaposleni ima pravo na dodatak na platu pored ostalog i za rad u smenama 28,6% od osnovne plate ako radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno.

Posebni kolektivni ugovor za policijske službenike (''Službeni glasnik RS'' 22/15) u članu 12. stav 1. tačka 3. propisuje da policijski službenik ima pravo na dodatak na platu za smenski rad 28,6% od osnovne plate ako radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno.

Imajući u vidu da je citiranim propisima dodatak na platu za rad u smenama predviđen samo ukoliko zaposleni radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno o čemu u konkretnom slučaju nije reč, jer su tužioci kontinuirano radili u smenama, po pravilnom shvatanju drugostepenog suda ovaj dodatak im ne pripada.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić