Poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu zbog netransparentnog postupka utvrđivanja viška zaposlenih

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3701/22 od 16.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica Smederevska Palanka P1 179/18 od 12.04.2022. godine u stavu prvom, drugom, četvrtom, petom, sedmom, osmom, desetom, jedanaestom, trinaestom, četrnaestom, šesnaestom, sedamnaestom i devetnaestom izreke (stav prvi izreke). Odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme do 08.08.2018. godine, kada im je osporenim rešenjima o otkazu ugovora o radu od 08.08.2018. godine prestao radni odnos, zbog prestanka potrebe za njihovim radom i utvrđena im visina otpremnine. Prema razlozima rešenja prestala je potreba za obavljanjem poslova na kojima su zaposleni tužioci bili raspoređeni, a ne može im se obezbediti premeštaj na druge poslove, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, rad sa skraćenim radnim vremenom, niti rad kod drugog poslodavca, niti bilo koje drugo pravo predviđeno u skladu sa zakonom, opštim aktima ili ugovorom o radu. Donošenju osporenih rešenja prethodio je postupak utvrđivanja viška zaposlenih kod poslodavca. Kod tuženog je tokom 2015, 2016. i 2017. godine, a na osnovu procene stanja, došlo do bitnog smanjenja obima posla, što je uslovilo organizacione, ekonomske i tehnološke promene. Skupština tuženog donela je Odluku od 15.06.2018. godine o pokretanju postupka za utvrđivanje tehnološkog viška za zaposlene za čijim radom će prestati potreba zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena zbog bitno smanjenog obima poslova i Odluku od 15.06.2018. godine o programu ekonomsko-organizacionih promena radi unapređenja ekonomije poslovanja. Tuženi je Odlukom od 15.06.2018. godine predvideo kriterijume bodovanja koje će se primeniti kod sprovođenja postupka utvrđivanja viška zaposlenih, po kojim kriterijumima su tužioci bodovani. Nakon toga, donet je Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta od 30.07.2018. godne u kome je utvrđen broj zaposlenih koji su proglašeni za višak, pa je od ukupno 52 zaposlenih, kao višak utvrđeno 13 zaposlenih. Tuženi je doneo i Program rešavanja viška zaposlenih koji je Odlukom skupštine tuženog od 06.08.2018. godine usvojen. Pre usvajanja, Program je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i reprezentativnom sindikatu, koji su dostavili mišljenje od 02.08.2018. godine. Bodovna rang lista nije bila istaknuta na oglasnoj tabli, tužioci nisu imali obaveštenje da njihov rad neko prati i vrednuje, nisu se izjašnjavali o bilo kom kriterijumu koji je korišćen radi bodovanja, na oglasnoj tabli nisu videli normativne akte i nisu bili obavešteni o programu.

Prvostepeni sud je, nakon sprovedenog dokaznog postupka, utvrdio da je tuženi postupak utvrđivanja viška zaposlenih sproveo samo deklarativno, jer sa postupkom nisu bili upoznati zaposleni, pa postupak nije bio transparentan, niti su zaposleni mogli da uzmu učešće u istom, ni lično ni preko sindikalne organizacije. Zaposleni nisu bili upoznati sa vrednovanjem njihovog rada, nisu znali ko ih prati i ocenjuje, nisu bili upoznati sa kriterijumima za bodovanje, niti su videli normativni akt na osnovu kojeg je postupak utvrđivanja viška zaposlenih sproveden, a nisu im ponuđeni ni drugi poslovi pre dobijanja otkaza, o čemu nema detaljnijih razloga ni u obrazloženju osporenih rešenja, u kojima su navedeni samo uopšteni navodi da je prestala potreba za obavljanjem poslova na koje su zaposleni bili raspoređeni, bez obrazloženja stvarnih razloga koji su izazvali prestanak potrebe za njihovim radom, što osporena rešenja čini nezakonitim. Iz iznetih razloga prvostepeni sud je usvojio postavljene tužbene zahteve i poništio kao nezakonita osporena rešenja i obavezao tuženog da tužioce vrati na rad.

Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući o žalbi tuženog zaključio da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbene zahteve usvojio.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilaca usvojili i poništili, kao nezakonita, pobijana rešenje a tuženog obavezali da tužioce vrati na rad primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1, u vezi člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005...75/2014) imajući u vidu da tuženi nije dokazao da je njegovom donošenju prethodilo dosledno i regularno i transparento sprovedeno bodovanja zaposlenih.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca, odnosno ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbama članova od 153 do 158 istog zakona propisan je postupak utvrđivanja viška zaposlenih kod poslodavca kada je s obzirom na ukupan broj zaposlenih i broj zaposlenih koji su višak , neophodno donošenje programa rešavanja višaka zaposlenih , pa je propisana i obavezna sadržina programa i postupak njegovog donošenja, a prema članu 153 stav 1 tačka 4 istog zakona propisano je da program sadrži kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih.

Nasuprot navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tuženi protivno odredbi člana 16. stav 3. Zakona o radu propustio da tužioce upozana sa kriterijumima za vrednovanje njihovog rada, objavljivanjem odluka kojim su naznačeni kriterijumi, pa je onemogućio zaposlene da učestvuju u postupku i stave primedbe na ocenu njihovog rada. Okolnost da tuženi ni u rešenjima nije naveo razloge zbog kojih su tužioci u konkurenciji sa ostalim zaposlenima, čiji je rad vrednovan u postupku , proglašeni za tehnološki višak u smislu člana 193. Zakona o radu, rešenja čini nezakonitim. Rešenja čini nezakonitim i okolnost da u njima nisu sadržani razlozi o organizacionim promenama, da li se ona sastoje u svakom konkretnom slučaju u ukidanju radnih mesta ili smanjenju broja izvršilaca.

Kada se određeni poslovi obavljaju od strane više izvršilaca, u skladu sa postojećom sistematizacijom, smanjenje njihovog broja novom sistematizacijom i utvrđivanje viška zaposlenih, odnosno određivanje zaposlenog kome radni odnos prestaje, mora da bude izvršeno na osnovu određenih kriterijuma koji isključuju svaku proizvoljnost, voluntarizam i diskriminaciju. Za postojanje i opravdanost tog zakonskog razloga prestanka radnog odnosa i otkaza ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca mora da postoje stvarne i objektivne okolnosti, jer poslodavac nema diskreciono pravo da, bez određenog kriterijuma, sam odluči koji zaposleni predstavljaju višak, već naprotiv, određivanje lica koja predstavljaju višak od više izvršilaca na istom radnom mestu, bez primene kriterijuma, takvu odluku čini nezakonitom.

U konkretnom slučaju, pobijana rešenja ne sadrže obrazloženje o tome kako su u odnosu na tužioce primenjeni kriterijumi predviđeni Programom za utvrđivanje viška zaposlenih, jer nema podataka o sprovedenom postupku bodovanja zaposlenih na radnom mestu na kojima su tužioci bili raspoređeni i perioda u kome su zaposleni ocenjivani, pa otkaz ugovora o radu po diskrecionom ovlašćenju poslodavca, bez navođenja razloga za primenu kriterijuma koji su primenjivani, takvo rešenje čini nezakonitim, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Zbog toga, tuženi revizijom neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković