Poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu datog sindikalnom predstavniku

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac, zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... od 05.11.2014. godine, bio je ... sindikalne organizacije Samostalni sindikat. Na osnovu odluke organa ovog sindikata o stupanju u generalni štrajk na dan 24.02.2017. godine, bez navođenja mesta okupljanja, zaposleni su se okupili oko dve kapije koje služe za izlazak vozila, a tužilac je više puta bio u kancelariji direktora tuženog, zahtevajući dostavu dokumentacije radi upoznavanja sa činjenicama kako je nastao dug u poslovanju tuženog od 107.000.000,00 dinara. Direktor je toga dana traženu dokumentaciju trebao da ponese na zakazani sastanak Nadzornog odbora u Užice, a tužilac mu je saopštio da po cenu prevrtanja vozila iz kruga tuženog ne može da iznese dokumentaciju bez tužiočevog prisustva. Ovo je razlog što je direktor tuženog napustio poslovni prostor pešice, te se na zakazani sastanak odvezao privatnim automobilom. Istog dana, tužilac je imao desetominutnu raspravu sa dve zaposlene radnice u računovodstvu tuženog, pošto su odbile da mu dostave dokumentaciju vezanu za finansijske izveštaje i završni račun, navodeći da bi na taj način povredile svoju radnu obavezu. Direktor tuženog je odobrio tužiocu da prisustvuje zakazanom sastanku Nadzornog odbora, te mu je u tu svrhu dozvolio da koristi službeni automobil. Nakon održanog sastanka štrajk je završen u 12,00 časova. Dana 06.04.2017. godine, nakon rasprave u kanelariji direktora tuženog, tužilac je iz džepa izvadio mobilni telefon i bacio ga na pod. Pobijanim rešenjem tuženog od 28.04.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi člana 66. stav 1. tačka 12. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno jer je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, iz člana 179. stav 3. tačka 8. istog zakona, u vezi člana 67. stav 2. tačka 3. Kolektivnog ugovora i zbog povrede radne dužnosti iz člana 18. stav 2. Zakona o štrajku. Donošenju rešenja je prethodilo dostavljanje tužiocu upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu broj 365 od 11.04.2017. godine, u kom su navedeni isti otkazni razlozi kao i u rešenju o otkazu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalnopravne odredbe članova 179. stav 2. tačka 5. i 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, članova 66. stav 1. tačka 12. i 67. stav 2. tačka 3. Kolektivnog ugovora tuženog od 20.07.2015. godine, člana 61. Ustava Republike Srbije, te članova 14. stav 1. i 18. stav 2. Zakona o štrajku, kada su odbili tužbeni zahtev. Tokom organizacije i sprovođenja štrajka tužilac je ispoljio ponašanje prema rukovodstvu i ostalim zaposlenima koje se može smatrati ugrožavanjem bezbednosti lica, imovine ili zdravlja ljudi i sprečavanja obavljanja redovne delatnosti tuženog, što predstavlja prekoračenje granica dozvoljenog i očekivanog ponašanja predstavnika štrajkača, odnosno povredu radne dužnosti zbog koje se može tužiocu, kao organizatoru štrajka, izreći mera prestanka radnog odnosa.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Suprotno revizijskim navodima, radnje tužioca pravilno su pravno standardizovane od strane tuženog, te mu je sa uporištem u materijalnom pravu izrečena mera prestanka radnog odnosa. Naime, po odredbi člana 1. stav 1. Zakona o štrajku, štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada. Granice dozvoljenog ponašanja, odnosno prava lica koja štrajk organizuju i vode regulisane su odredbom člana 18. stav 2. Zakona o štrajku, po kojoj član štrajkačkog odbora ili učesnik u štrajku koji štrajk organizuje i vodi na način kojim se ugrožava bezbednost lica i imovine ili zdravlje ljudi, ili koji sprečava zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade, odnosno onemogućava nastavak rada po okončanju štrajka ili sprečava poslodavca da koristi sredstva i raspolaže sredstvima kojima poslodavac obavlja delatnost, čini povredu radne dužnosti za koju se može izreći mera prestanak radnog odnosa. U konkretnim okolnostima, radnje tužioca pravilno su ocenjene rešenjem kojim je otkazan ugovor o radu, pošto zaštita ekonomskih i profesionalnih interesa zaposlenih ne može ići na uštrb prava poslodavca da organizuje proces rada i uskrati pravo neovlašćenim licima da vrše uvid u poslovnu i finansijsku dokumentaciju.

Prema tome, nasuprot navodima u reviziji, tužilac nije dobio otkaz zbog sindikalnih aktivnosti, već zbog povrede radne dužnosti, koja je sankcionisana donošenjem na zakonu zasnovanog rešenja.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić