Prestanak radnog odnosa nastavniku zbog nepolaganja ispita za licencu u roku

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), u vezi člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku pred drugostepenim sudom, na koju se u reviziji ukazuje, obzirom da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku, koje su od uticaja na zakonitost odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa 60 % radnog vremena u O.š. K.P.P.O. iz K., na osnovu konkursa od 18.04.2006. godine. Pred komisijom škole, dana 25.11.2006. godine izvršena je provera savladanosti programa i konstatovano je da je tužilac u potpunosti savladao program, tako da je stekao pravo na polaganje ispita za licencu. Potom je škola 05.02.2007. godine podnela zahtev za polaganja ispita za licencu Ministarstvu prosvete – Odseku za licence, koje je dopisom od 20.08.2008. godine obavestilo školu da je potrebna dopuna dokumentacije i po dostavljanju potpune dokumentacije, tužilac je pozvan na polaganje ispita iz psihologije dana 21.02.2009. godine, ali ispit nije položio već ga je u ponovljenom polaganju položio 21.03.2009. godine. Tužilac je obavešten i pozvan da dana 28.04.2009. godine polaže ispit za licencu. Tog dana tužilac nije položio ispit za licencu u jednom delu, da bi 17.11.2009. godine ponovo polagao ispit, koji u celini nije položio. Posle toga, tužiocu je doneto rešenje o prestanku radnog odnosa, protiv kojeg je izjavio prigovor, Školski odbor je 01.02.2010. godine usvojio prigovor i poništio rešenje o prestanku radnog odnosa. Zatim je škola ponovo uputila zahtev Ministarstvu prosvete za polaganje ispita za licencu i tužilac je ispit položio 05.05.2010. godine. Tužena O.š. 1.M., je u međuvremenu, na osnovu sporazuma o preuzimanju od 01.09.2008. godine primila tužioca u radni odnos iz osnovne škole B. N. i osnovne škole P.P.O.. Tužena škola je sa tužiocem zaključila ugovor o radu 01.09.2008. godine i za školsku 2008/09 godinu primila ga na rad sa 70 % radnog vremena. Kako je za školsku 2009/10 tužilac proglašen tehnološkim viškom za 10 % radnog vremena, na osnovu sporazuma o preuzimanju od 29.09.2009. godine za tih 10 % tužilac je primljen na rad u O.š. P.D. u V.B.. Direktor tužene škole 1.M. iz V. je, na osnovu dokumentacije pribavljene od osnovne škole P.P.O. utvrdio da tužilac nije položio ispit za licencu u zakonskom roku. Po prijemu dokumentacije, tužena škola je tužiocu dostavila upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje je dostavljeno i predsedniku sindikata. Tužena škola je potom donela rešenje br.133/1 dana 19.03.2010. godine na osnovu kojeg je tužiocu prestao radni odnos zato što nije položio ispit za licencu u zakonskom roku. Protiv ovog rešenja tužilac je izjavio prigovor, koji je na sednici školskog odbora od 13.04.2010. godine odbijen kao neosnovan.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/2009) u članu 123. stav 8. propisuje da pripravnik koji savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada, a stavom 9. propisano je da pripravniku u radnom odnosu na neodređeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu – prestaje radni odnos.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme u osnovnoj školi na osnovu konkursa od 18.04.2006. godine. U skladu sa odredbom člana 123. stav 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tužilac je, pošto je savladao program uvođenja u posao nastavnika, stekao pravo na polaganje ispita za licencu. Tužilac je pozvan da ispit za licencu polaže 28.04.2009. godine, deo ispita nije položio, pa je 17.11.2009. godine ponovo pristupio polaganju ispita i tada nije položio ispit u celini, već je ispit za licencu položio tek 05.05.2010. godine. To znači da od zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme po konkursu od 18.04.2006. godine, kao i po sticanju prava na polaganje ispita za licencu 25.12.2006. godine, tužilac nije položio ispit u roku od dve godine od zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme, koji je propisan članom 123. stav 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, već je ispit položio posle četiri godine od zasnivanja radnog odnosa. Propisani rok iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vasitanja je prekluzivni i protekom ovog roka, po sili zakona prestaje radni odnos zaposlenom na neodređeno vreme u obrazovno-vaspitnoj ustanovi, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu. Na ovaj zakonski rok ne utiču okolnosti, na koje se tužilac pozivao tokom postupka, pravdajući činjenicu što ispit za licencu nije položio u roku.

Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ostale revizijske navode, ali ih nije posebno obrazlagao obzirom da nisu od uticaja za donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.